Ono što možda samo donekle predstavlja određenu nedoumicu je zašto depolitizacija postaje dominantan model u većem delu tzv. „razvijenog sveta“, pa evo, i ovde, u Srbiji, gde jedan analitički portal poput našeg NSPM-a biva obeležen kao „politizovani“.

Da li je primereno i dostojno da se i ovakva posebno osetljiva prilika, kada se mora izbegavati svaka politička i ideološka instrumentalizacija, koristi za političke i ideološke obračune i diskvalifikacije.

Nikolić čak sve vreme svoju poziciju gradi na argumentima koji sugerišu da smo svi mi (za)ostali u 18. ili 19. veku i da smo još uvek fascinirani i sasvim nekritični prema naučno-tehničkom progresu i njegovim mogućnostima koje stoje u „službi čoveka” i njegovog „gospodarenja nad prirodom”.

Jedina svetla i čista strana ovog srednjevekovnog događaja jesu ti hrabri ratnici barikada koji su bez ičijeg odobrenja, kao deca Obilića, potomci loze Hrebeljanovića ili nekog srpskog Robina Huda, sami dojahali da reše problem s batinašem.

Da li je Kolarević toliko značajan kao pomoćnik da bi Boris Tadić, pomoćnik Borisa Tadića, izgubio načas elementarno dostojanstvo samo zbog toga što je pomoćnik ministra naveo svima poznata imena kulturnjačke podrške predhodne vlasti?

Sem dva jedva vidljiva ćirilička sitna slova, i automobilske tablice su ispisane hrvašticom. Beogradski tramvaji, autobusi i trolejbusi , u većini slučajeva, povode se za istom modom. Potpisi u filmovima u bioskopima bez izuzetka su latinični.

Ovo je samo jedna od stotine dezinformacija i manipulacija kojima su izloženi čitaoci dnevne štampe u Srbiji, dok novinari mogu spokojno da lažu, kleveću, satanizuju ličnosti i institucije, pa čak i da napadaju policiju.

Takmičenja animiraju široke slojeve ljubitelja sporta u liku publike i navijača, koji su, u stvari, novoformirani „potrošači sporta”. Termin „ljubitelj sporta” postao je deo neprofitne prošlosti sportskih igara.

Ne mogu se samo pop-pevačice optužiti za raspirivanje „ženske razvratničke kulture”. Televizijske serije, filmovi, pozorišne predstave i literatura takođe propagiraju „žensku razvratničku kulturu”.

Devedesetih godina prošlog veka, uz višestranački život dolazi i nova generacija psihologa koji se angažuju u politici kao opozicionari. Neki osnivaju ili učestvuju u osnivanju novih stranaka. Neki su samo članovi stranaka, s nižim ili višim partijskim funkcijama. Neki ili neke biće na državnim funkcijama.