Zloglasnici i preterano srpsko gostoprimstvo

G. Gvido Vestervele, nemački ministar spoljnih poslova, boravio je u Beogradu 19. maja u svojstvu glasnika. Doneo je već odranije dobro poznatu poruku: da Srbija ne može da očekuje dobijanje datuma za pregovore sa Evropskom unijom dok ne počne da ispunjava odredbe sporazuma sklopljenog u Briselu sa samoproglašenom novom albanskom državom na Balkanu.

Kako je još pre skoro dve godine nemačka kancelarka usred Beograda saopštila tadašnjem predsedniku Srbije Borisu Tadiću uslove postavljene našoj zemlji, to se ni od g. Vestervelea nije moglo očekivati da će našim političarima doneti išta drugo osim ucene. Devetnaesti maj ove godine bio je u Beogradu sunčan, a temperatura umereno prijatna. Po izlasku iz aviona na aerodromu “Nikola Tesla” visoki gost, nasmejan i očigledno dobro raspoložen, pojavio se (za razliku od svojih saradnika u odelima i sa kravatama) bez sakoa - samo u košulji. Verovatno želeći da time naglasi svoju opuštenost i dobronamernost, on se zatim srdačno pozdravio sa svojim domaćinom, prvim potpredsednikom Vlade. On ga je dočekao isto tako razdragano i, takođe, samo u košulji. Iz čega bi se moglo zaključiti da su se oni o svojoj garderobi unapred dogovorili.

Popodne su održani zvanični susreti delegacija, gde je atmosfera bila svakako ozbiljnija nego na aerodromu, a domaćini po ko zna koji put morali da saslušaju neprijatne uslove koji se moraju ispuniti bez odlaganja kako bi se Srbiji odredio toliko željeni datum za početak pregovora.

Nekada, u staro doba, glasnici su “stavljali glavu u torbu”noseći poruku u logor neprijatelja. A poruka je često toliko mogla da razbesni onoga kome je namenjena da je glasnik kažnjavan smrću. I nije čudno što su još su klasični pisci zapazili koliko je opasna uloga glasnika. Tako, recimo, u “Antigoni” Sofokle kaže da “niko ne voli glasnika koji donosi lošu vest”, dok Plutarh piše kako je jedan glasnik javio Tigranu kako Lukul nadire sa vojskom, na što je on naredio da glasniku odseku glavu zbog bola koji mu je tom vešću naneo. Kasnije se više niko nije usuđivao da mu saopštava šta se dešava. I dok je oko njega besneo rat, Tigran je spokojno sedeo i slušao samo one koje su mu laskali.

Šekspir, takođe, pominje nesrećnog glasnika. U “Antoniju i Kleopatri”, kada on, uz ostale vesti, saopšti Kleopatri i da se Antonije oženio Cezarevom sestrom Oktavijom, ona se razbesni i počne da preti kako će mu iskopati oči, na što joj glasnik sasvim umesno odgovara: “Milostiva gospo, to što ja donesoh vest – nije ostvarilo taj brak”.

Na svu sreću, današnji glasnici, kada donose neprijatne poruke, više ne “nose glavu u torbi” . I odavno se podrazumeva da “ne treba ubijati glasnika što donosi lošu vest”, jer on nije kriv za nju, te je izvesno da ni g. Vestervele nije doživeo nikakve neprijatnosti u našem glavnom gradu. Naprotiv, pre bi se moglo reći da će mu ovaj jednodnevni boravak u Beogradu ostati u veoma prijatnoj uspomeni jer je prvi potpredsednik Vlade nastavio sa njim prijateljsko druženje i posle završenih zvaničnih razgovora. Najpre na večeri u kući svojih roditelja, a zatim, izgleda, i u kasnim noćnim satima.

Jedanaest dana kasnije, u Beograd je stigao drugi glasnik – zloglasnik. Gospodin Vilijem Hejg, ministar spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva, došao je da sa najvišim zvaničnicima Srbije razgovara o primeni sporazuma o uspostavljanju normalnih odnosa između Beograda i Prištine i o nastavku evropskih integracija Srbije. Njegov srpski kolega g. Mrkić zadovoljno je izjavio medijima da je “Velika Britanija veoma raspoložena prema nama i podržava nas da uđemo u Evropsku uniju”. Gost je to opisao donekle drukčijim rečima koje imaju nešto određenije značenje: “Samo stvarno poboljšanje na terenu garantuje napredovanje ka članstvu u EU, kao i bezbednost i stabilnost za građane Srbije i Kosova”.

Kako je g. Hejg je, nesumnjivo, obavešten o veoma srdačnom dočeku koji je ovde priređen g. Vesterveleu, svakako bi se neprijatno iznenadio ukoliko bi zaključio da se njegova poseta Beogradu razlikuje od toga kako je primljen i počašćen njegov nemački kolega. S druge strane, ne treba ni sumnjati da će gostoljubivi domaćini – po starom srpskom običaju – dati sve od sebe da ga ne razočaraju.