Za NOPO u Skupštini

Ima u filmu Hadersfild odlična scena, kada mladi mladi ogorčeni radijski voditelj u emisiju pozove poznatog pisca (igra ga Miki Manojlović) kao gosta. Ali ne da bi ga saslušao, nego da bi njegovo gostovanje iskoristio za kritiku autora i sopstvenu promociju. Miki ga trpi dok ga trpi, a onda u pola razgovora ustaje i odlazi. Mladić začuđeno reaguje, pravdajući se rečima ,,Pa imam ja valjda pravo na mišljenje'', i dobija jedini ispravni odgovor - ''Prvo napiši nešto, pa imaj mišljenje''.

Nakon odluke Vukadinovića da podrži novu stranku NOPO, pojavilo se dosta reakcija, i retko kad je bilo toliko lupanja o jednoj temi, a još ređe su se predstavnici različitih političkih stavova slično izjašnjavali o nečemu. Verovatno smo svi očekivali napade na NOPO i Vukadinovića, ali moram da priznam da je meni bilo iznenađenje da vidim da takvi napadi dolaze i sa tzv., ''patriotske'' strane. Što je verovatno samo još jedan pokazatelj, ili produžetak, generalnog problema kojeg predstavnici opozicione, da ne kažem ''patriotske'' misli imaju. Većina tih ljudi upražnjava ''kafansku revoluciju'', kada prave velike planove i zaklinju se da će, već od sutra, zajednički početi da ih sprovode. Što se, naravno, nikad ne desi. Nemam ništa protiv takvog ponašanja, ama baš ništa, ali ako neko napravi nešto... pa pusti ga rođače, ako nećeš da pomogneš, bar nemoj da ga napadaš. Evo, Vukadinović je uradio nešto, organizovao je pisanje Inicijative i odlučno podržao jedinu stranku koja je odlučila da takav tekst prihvati. I takva Inicijativa, koliko god da je nesavršena i još nepotpuna, jedini je konkretan program sa kojim je neko ušao u izbornu trku, nešto što se će uzeti kao polazna platforma za poslanički rad. I umesto da još neko takav program podrži, umesto da predloži konkretne primedbe, eventualne dodatke, umesto svega toga neki ljudi odlučuju da i taj tekst napadnu, čak i onda kad se sa većinom napisanih stavova slažu.

Osim ''zaveroloških'' tekstova i kvazi-analiza, pojavila su se i barem dva teksta u kojima autori (obojica su objavljivali i na NSPM) pozivaju na bojkot izbora i akciju ''belih listića''. Jedan od ta dva teksta objavljen je i na ovom sajtu. Đorđe je oduvek imao i želju i volju da na svom sajtu objavljuje tekstove koji dolaze sa najrazličitijih strana političkog i društvenog spektra, čak i onda kada to ne ide u korist onoga u šta veruje. Kako god bilo, pozivanje na bojkot izbora je autogol, ili gol protiv NOPO, upravo zbog toga što stranka i računa najviše na one koji bi i inače svoj glas učinili nevažećim. I kad smo na toj temi, već po samom svom nazivu, NOPO ne računa da uzme glasove nikome, a pogotovo ne tzv. ''patriotskom bloku'' (šta god to značilo). Postoji dovoljno onih neopredeljenih od kojih se očekuje da daju svoj glas, onih razočaranih i onih koji i inače ne bi glasali.

Što se tiče autora one druge strane, koja po pravilu nije naklonjena idejama koje zastupa i promoviše NSPM, od njih je valjda sve očekivano. Kolumne su kao lični, a javni dnevnici, koji se od blogova razlikuju jedino po tome što su autori nešto poznatiji, pa su se imenom izborili da njihovi tekstovi, umesto da čame na nekom blogu ili forumu, budu objavljeni na sajtovima, na čijim drugim stranicama postoje i tekstovi u kojima ljudi nešto stvarno pišu. Ali takav ulazak na sajt, i dobijanje statusa kolumniste, mora da se održava, a to se najbolje radi tako što se pišu kočijaške pljuvačine, sa retorikom na nivou prodavaca krompira na pijaci. Tekstovi bez imalo smisla, valjane argumentacije, ili daleko bilo, ozbiljne analize. Što je u redu, kolumna je to, i ne mora da bude ozbiljna, a tamo napisane reči uvek govore više o autoru nego o onome što je pisao. Moglo bi da se desi i da u takve stavove neko i poveruje, ukoliko su tekstovi objavljeni na ozbiljnom mestu. Ali, Danas je nekad bila ozbiljna novina. Danas je Danas gomila papira na kojima se objavljuju reči Basare i Vasića.

Meni najomiljnija zamerka upućena na račun NOPO, je ona po kojoj je režim navodno dozvolio osnivanje stranke. Nema šta ''režim'' da dozvoli ili da ne dozvoli. Nisam siguran ni da se RIK išta pita, osim što mu je dužnost da proveri i izbroji potpise podrške nekoj stranci. Ako je sve u redu sa potpisima, ako statut neke partije ne krši Ustav, ne postoji niko ko bi dozvolio ili zabranio neku stranku. Ne živimo u diktaturi. I ma koliko ja verovao da u Srbiji postoji dovoljno stranaka, i da svako svoj politički angažman može i treba da pronađe u nekoj od njih, moram da priznam da mi je simpatičan način na koji su ljudi iz NOPO pronašli rupu u zakonu, izborili se protiv sistema i zaslužili svoje pravo da bez novca i političke zaleđine uđu u izbornu trku.

Nemam nijedan razlog za podršku NOPO, nikakve koristi od njihovog ulaska u Skupštinu, niti sam njihov član, niti sam na njihovoj listi, niti znam ikoga od njih. Ali, to mi deluje kao autentična opcija, sa svežim idejama, kao stranka koja je podržala Inicijativu i čiji članovi izgleda imaju slične stavove kakve ima većina autora NSPM. I naravno da bi bilo korisno čuti takve stavove i u Skupštini.