Uslovna kandidatura – bezuslovno ponižavanje

Ako i ne dobijemo status kandidata to Srbiju neće zaustaviti na njenom evropskom putu uporno izjavljuje predsednik Tadić i ove reči ponavlja kao litaniju, očigledno nesvestan činjenice da Brisel igra staru i dobro poznatu igru mačke i miša sa Srbijom.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je u Viljnusu kako “u ovom trenutku još nema konsenzusa o davanju Srbiji statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, a videćemo da li će ga biti do petka”.[1] Pojedinci poput Vuka Draškovića i Čedomira Jovanovića uporno i bez prestanka govore o tome kako je Srbiji mesto u EU i kako je greška ovdašnje politike što Srbija nije bliža toj famoznoj Evropi. Nažalost, pojedinci poput gorepomenutih još uvek ne shvataju cilj evropskih igara bez granica. Malo smo se šalili kao da poručuju iz Brisela, dok zvanični Beograd na kolenima preklinje zemlje članice Evropske unije da Srbija bude primljena u evropsku porodicu. Kao da će je tamo neko sačekati raširenih ruku.

Po svim navodima medija, Švedska i Francuska su zemlje koje najviše ili najglasnije lobiraju za to da Srbija dobije status kandidata, ali Nemačka je već izrazila svoje protivljenje bezuslovnoj kandidaturi Srbije. Sve ovo se polako pretvara u tragikomediju u kojoj su glavni akteri odavno izgubili kompas.

Što je bliži 9. decembar, bliža je i odluka da Srbija dobije tzv. uslovnu kandidaturu koja neće značiti ništa drugo nego novo uslovljavanje. Evropa kao da nam time poručuje: moraćete još malo da se strpite sve dok se ne uverimo u to da ste potpuno spremni da postanete kandidat za prijem u EU. Ali, sve ovo nalikuje na najobičniju farsu koja je izgubila svaki smisao, osim da se Srbija i dalje drži na kratkom kanapu. Predsednica Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva inostranih poslova Sonja Liht kao da namerno nije svesna ove činjenice, jer smatra da “uslovna kandidatura” ne predstavlja” oduzimanje ni zamrzavanje bilo čega što nama sledi, sem što bi pretpostavljala dodatnu meru pritiska da proces koji je započet dijalogom Beograda i Prištine bude nastavljen”.[2] Ali, Srbija je već umorna od različitih pritisaka, koji su uključivali bezuslovnu saradnju sa Haškim tribunalom do sporazuma o uklanjanju barikada na graničnim prelazima. Sada se pojavila i nova opcija, pod imenom uslovna kandidatura. Kao da Srbija još uvek nije dovoljno dokazala svoju lojalnost EU, ali šta je sa njenim dostojanstvom, upitaćemo se, i dostojanstvom običnih građana ove zemlje?

Ministar za evropska pitanja Poljske Mikolaj Dovgelevič izjavio je da je Srbija ostvarila napredak na putu evropskih integracija i da je Savet ministara EU dosta vremena proveo raspravljajući o kandidaturi Srbije, pomirenju u regionu i dijalogu između Beograda i Prištine. Uprkos tome, Nemačka i Austrija ostaju uzdržane po pitanju “bezuslovne kandidature” i Austrija je predložila da se Srbiji odobri tzv. uslovna kandidatura ili “probni status“.[3]

Moramo da naglasimo da status kandidata sam po sebi ne znači ništa, jer npr. Turska, kao kandidat, čeka dvanaest godina (!) na prijem u EU, koji, po svemu sudeći, neće uslediti. Dok naši “evropejci” željno iščekuju status kandidata i odluku Brisela, ma kakva ona bila, moramo se upitati da li će i nas ta Evropa ostaviti na listi čekanja, čak i ukoliko dobijemo bezuslovni status kandidata, što je, moramo da priznamo, uzevši u obzir stav Nemačke i Austrije, malo verovatno.

Analitičar Ognjen Pribićević izjavio je za „Dojče vele“ kako će se uslovljavanje nastaviti i posle kandidature. „Nažalost, mislim da će se neko uslovljavanje nastaviti i posle kandidature, i da će nešto o čemu se već dugo govori morati da se prosto na ovaj ili onaj način razjasni. Naime, Srbija nema jake saveznike u Evropi, a to nisu ni SAD, a bez tih zemalja teško da će moći da se brže nastavi put integracija“,[4] Međutim, gospodin Pribićević je i te kako svestan činjenice da Srbija nema jake saveznike u Evropi, a da to nisu ni SAD, ali on ne želi da vidi drugi put. Slično ostalim novopečenim “evropejcima”, Pribićević smatra da Srbija ima samo jedan jedini put, a to je Zapad. Međutim, svi oni zaboravljaju da ta Evropa i SAD neprestano uslovljavaju Srbiju i da je vreme da se jednom kaže dosta uslovljavanju i stane na put tragikomičnoj farsi koja nikome nije smešna, a ponajmanje građanima Srbije koji ne zaslužuju takav status. Međutim, aktuelna vlast u Srbiji neizbežno dovodi srpski narod u takvu ponižavajuću poziciju.

[4] http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15581599,00.html