Urugvajski eksperiment

Proizvodnja i trgovina narkoticima postala je jedna od najunosnijih privrednih grana u svetu, a Južna Amerika jedan je od ključnih regiona za svetski narko-biznis. Najveći proizvođač kokaina u svetu trenutno je Peru, odakle se preko kolumbijskih i meksičkih narko kartela ova droga prevozi u SAD i Evropu, gde cena jednog grama sa 1300 dolara skače na oko 65 000 dolara. Ovoliki novac u igri čini da je u brojnim državama Južne i Srednje Amerike narko mafija u mnogim područjima jača od države, što rađa i veliku stopu kriminala i brojna ubistva između rivalskih grupa, koja poprimaju izuzetno okrutne oblike.  

Honduras ima najveću stopu ubistava na svetu a naoružane bande terorišu ulicama širom kontinenta. U Meksiku od 2006. država zvanično vodi rat protiv narko kartela, u kome je za nekoliko godina poginulo više od dve hiljade kriminalaca i policajaca, dok je u obračunima samih bandi stradalo oko 35.000 ljudi. U oružanim obračunima sa narko kartelima aktivno učestvuje i američka DEA, ali, bez obzira na zvaničnu borbu protiv narkotika, količina novca je isuviše velika da bi ta borba bila vođena uspešno do kraja.

Svet sve više gubi bitku protiv narkotika, o čemu svedoče podaci UN po kojima se upotreba opijata od 1998. do 2008. širom sveta povećala za 34,5 posto, od toga uživatelja kokaina 27 posto, dok je broj korisnika marihuane skočio za 8,5 posto. U proteklom periodu je takođe znatno porasla i upotreba brojnih sintetičkih droga, koje se širom sveta proizvode u ilegalnim laboratorijama, a često i u kućnim uslovima, dok je proizvodnja heroina u Avganistanu od početka američke okupacije višestruko porasla. U takvoj situaciji, mnoge zemlje su počele da traže načine kako da iskorene narkomaniju, već kako da minimizuju štetu. Mnoge države u svetu su dekriminalizovale upotrebu narkotika za lične potrebe, dok se upotreba marihuane široko toleriše.

Brojni su i zahtevi za legalizaciju lakih droga, a inspirisana takvim stavovima, Vlada južnoameričke države Urugvaj odlučila je da u alternativnoj borbi protiv narkotika ode još dalje. U Urugvaju zakoni ne zabranjuju korišćenje marihuane, i posedovanje za lične potrebe nije kažnjivo. Vlada u Montevideu je sredinom juna poslala Skupštini predlog zakona koji predviđa da jedini legalni prodavac „trave“ biti država. Prema predlogu zakona, jedino će vlada smeti da prodaje cigarete sa marihuanom, za koje će garantovati povoljnu cenu i kvalitet. Kupci će moći da budu isključivo punoletni i registrovani korisnici, a svako ko popuši više od predviđene količine će biti upućivan na lečenje,  

Braneći predlog zakona, urugvajski levičarski predsednik Hoze Muhika je priznao da policija i država ne mogu da dobiju bitku protiv krijumčarenja narkotika, ali se neće legalizovati i drugi narkotici. Urugvaj je inače jedna od najstabilnijih i najbezbednijih zemalja Latinske Amerike, ali je javnost postala zabrinuta zbog naraslih gangsterskih obračuna i sve češćih zaplena kokaina, dok se broj ubistava od januara do maja gotovo udvosturučio u odnosu na isti period prošle godine. Ideja vodilja urugvajskog zakona je, pored smanjenja kriminala i ilegalne trgovine, da se profit od narkotika otme iz ruku kriminalaca, a o ogromnoj količini novca koja kruži u narko biznisu svedoči i to da u ovoj zemlji, koja ima samo 3,3 miliona stanovnika, građani na marihuanu godišnje potroše oko 750 miliona dolara.  

Predlog ovog zakona tek treba da bude izglasan, ali se smatra da će verovatno biti prihvaćen, s obzirom na to da stranka predsednika Muhike ima većinu u parlamentu. Urugvaj će tako biti prva država koja će svojim građanima zvanično prodavati drogu. Pošto je reč o marihuani, to je potez koji će svakako mnogi njeni uživaoci u svetu pozdraviti, a moguće je da će u slučaju pozitivnih iskustava, i druge države krenuti istim putem. Ipak, bez obzira na to što se radi samo o marihuani, urugvajski slučaj deluje uznemirujuće, jer predstavlja vid kapitulacije države pred narko biznisom. U ovom slučaju, geslo „ako ne možeš da ih pobediš pridruži im se“ ne deluje kao pravilan izbor.