“Ubijanje Srba nije bilo dozvoljeno, ali je bilo po zakonu”

Rodbina žrtava NATO bombardovanja 1999. godine i Srpska pravoslavna crkva redovno održavaju pomene nevino nastradalim od zlikovačkih bombi, dok mediji u Srbiji rečju i slikom takođe uspešno podsećaju na zločin koji se ne sme zaboraviti. Naši političari, međutim, bilo na vlasti ili u opoziciji, uglavnom ne stižu da se javnosti obrate ovim povodom, te je predsednik Republike jedan od retkih izuzetaka. Upravo ovih dana, dok se Srbija po petnaesti put sećala poginulih1999. godine, a političari ostali nemi, začula se reč Tomislava Nikolića.

Iako se ne zna šta je njegova prava pobuda da to učini, pretpostavlja se da je bio podstaknut izjavom Gerharda Šredera, nekadašnjeg kancelara Nemačke i takođe NATO zločinca (koji se 1999. zalagao za napad NATO snaga na Srbiju i prvi put posle Drugog svetskog rata poslao nemačke bombardere u akciju), a danas privrednika. Šreder je, naime, nedavno izjavio da je NATO prekršio međunarodno pravo kada je bombardovao Srbiju 1999. godine. Tomislav Nikolić je Šrederu zamerio što mu je bilo potrebno petnaest godina da se toga seti i prizna šta se zapravo dogodilo, i, mada je i sam reagovao sa priličnim zakašnjenjem, naglasio je kako je naša obaveza da zločin iz 1999. godine nikada ne zaboravimo. Srbija treba da stane na noge, kako on smatra, i uz naknadu štete koja je počinjena nepravdom.

Predsednikova ideja o plaćanju ratne štete Srbiji, razumljivo, izazvala je veliko interesovanje naše javnosti, a i veoma brzo reagovanje gđe Jadranke Joksimović, ministarke bez portfelja u najnovijoj Vladi Srbije, koja je zadužena za evropske integracije. Srbija, po toj već ustaljenoj mantri zastupnika Evropske unije, SAD i NATO (ili onih koji im se preporučuju za to mesto), mora da prestane da živi u prošlosti i da se okrene budućnosti, i saradnji sa svim članicama Evropske unije i NATO, jer su se vremena promenila (nego šta su, sada smo u jedva nešto boljem položaju od nekadašnjih veslača na galijama).

Kao što se i moglo očekivati, gospođica ministarka bez portfelja nije ostala usamljena u prekorevanju predsednika Republike. Veoma brzo pridružio joj se predsednik Demokratske stranke Dragan Đilas, koji je izjavu Tomislava Nikolića o naplati ratne štete iskoristio za uvežbavanje svog sarkazma. “Mi smo već osudili Solanu, Blera i sve druge”, rekao je, “pa još samo da im uzmemo pare i popunimo budžet. Mislim da su takve ideje neutemeljene”.

Slično je reagovao i predsednik NDS-a Boris Tadić. Rekao je da se on ne pridružuje idejama koje su nedelotvorne.. "Ne treba podizati očekivanja građana, koja neće biti ispunjena”. Dodao je kako smatra da je bombardovanje bilo zločin i da on to, svojim sagovornicima iz NATO, jasno kaže (što njih, verovatno, toliko potrese da se posle mesecima leče od depresije!). "Sem toga”, zaključio je, "spoljnu politiku vodi Vlada, a ne predsednik Republike”.

Ostaje nejasno zbog čega i predsednik Republike – iako ne vodi spoljnu politiku - ne bi imao pravo da, kao i svaki građanin, izrazi svoje mišljenje o svemu, pa i bombardovanju 1999. Da li zato što se njegova reč dalje čuje, te dopire i do zlikovaca koji su Srbiju unesrećili za mnogo godina? Predsednik je samo rekao ono što mnogi građani Srbije misle: da se ne smeju zaboraviti zločini NATO.

Razume se, njegove reči nerado slušaju i neposredni predstavnici zemalja koje su u udruženom zločinačkom poduhvatu napale Srbiju 1999, te je američki ambasador u Beogradu pohitao da nas upozori kako Srbija ne treba da očekuje reparacije za bombardovanje, a i da je, uostalom, dosad već dobila oko milijardu dolara pomoći u raznim granama i oblicima (što bi, valjda, po proceni g. ambasadora bilo sasvim dovoljno za pretrpljenu štetu u “Milosrdnom anđelu” 1999. godine).

Ako se materijalna šteta i može svesti u neke okvire (procenjuje se da je ona između 30 i 100 milijardi dolara), šta da se kaže za nevine žrtve čiji broj nije utvrđen, a kreće se između 1.200 i 2.500 i 5.000 ranjenih? Koliko vrede izgubljeni životi i oštećenja ranjenih? “Ubijanje Srba nije bilo dozvoljeno, ali je bilo po zakonu”. Koji je smislio, ko bi drugi, NATO.

Umesto reči Tomislava Nikolića, koje g. Kirbiju svakako nisu po volji, verovatno je sa zadovoljstvom slušao izjavu onog nesrećnog urednika lista “Danas”. On je NATO bombardovanje uvrstio u opravdanu odmazdu koju su Srbi zaslužili zbog svog mentalnog sklopa.