У оваквим ситуацијама најважнији су брзина реаговања и друштвено поверење – а нама недостаје и једно и друго

Ја се извињавам због малог кашњења, али чекао сам и са заказивањем и са доласком на ову конференцију, желећи да видим – јер је петак – да ли ће се власт у задњи час огласити и реаговати на захтеве који стижу са разних страна и увести меру обуставе рада вртића, школа и факултета на територији целе Србије.

Зашто? Стога што сва искуства показују да оне земље које су благовремено увеле радикалне мере (не мислим ту само на обуставу наставе), ипак су се боље избориле, или се боље носе са овом епидемијом односно пандемијом коронавируса. Дакле, колико год статистика била релативна ствар и колико год се могу натезати различити резултати и подаци, потпуно је јасно да када видите како су реаговали Хонг Конг, Сингапур или Кина, пре свега, наравно, Кина – иако је она превише велика да би смо се могли поредити – али ту су и друге земље наше величине и сличне Србији. Дакле, све оне које су радикално реаговале имају данас бољу ситуацију, а оне које су касниле са овим радикалним мерама имају горе стање.

И мислим да када то погледамо и ставимо једно поред другог онда сви остали разлози и аргументи против падају у воду (иако, кажем, треба увек водити рачуна да се чују све стране). Ако погледате списак земаља у нашем окружењу, практично све су већ увеле ту меру обуставе рада вртића, школа и факултета. Као и већина европских земаља такође. Изузеци су они који нису увели ту меру. Видели смо да је и Француска синоћ увела ту меру. Турска је увела ту меру. Северна Македонија, БиХ, Република Српска, Словенија, Словачка, Норвешка... Дакле многе земље, од којих су неке у горем положају од нас, а неке и у бољем, али већина њих уводи ову меру. А, као што рекох, искуство показује да су они који су каснили са тим радикалним заштитним мерама горе прошли. Да не помињем Иран, Италију и неке друге примере.

Управо сам у скупштини званично затражио обуставу рада у школама, вртићима и на факултетима. Ако је ишта извесно у вези са овом епидемијом, онда је то да се земље које су брже реаговале са радикалним мерама успешније носе са проблемомhttps://t.co/EzxJnGzU8H

— Ђорђе Вукадиновић (@djordjenspm) March 13, 2020

 Дакле, молим, апелујем и позивам надлежне, а пре свега владу, да пресече и да ову меру боље уведе сада, него кроз неколико дана. Тим пре што видимо да је доста хаотично стање по земљи, видимо да неке школе самоиницијативно обустављају рад, распуштају ђаке, смену или читав рад. И Филозофски факултет у Београду је од данас обуставио наставу, вероватно очекујући да ће од понедељка ове мере бити уведене на нивоу целе земље. Али као што рекох (не ја, већ многи светски стручњаци који се баве овим проблемом), нешто што је требало да се учини јуче или данас, кроз три или пет дана биће можда не прекасно, али ће ефекти те мере сигурно бити много мањи.

И ово је званично. Филозофски факултет у Београду до даљег обуставио наставу због епидемије корона вируса. Сви контакти са студентима, као и испитне обавезе у међувремену, одвијаће се искључиво елетронским путем.

— Ђорђе Вукадиновић (@djordjenspm) March 13, 2020

 Ово није тренутак за некакво прикупљање политичких поена и мислим да сви треба да се солидаришемо и схватимо озбиљност ситуације. А колико је ситуација тешка тек ћемо видети. Али ако канцеларка Немачке каже да ће кроз годину дана 70 одсто популације бити заражено вирусом, ако премијер Британије Џонсон говори о многима који ће умрети, ако главни медицински стручњак британске владе каже да број заражених реално барем 10 до 20 пута већи од оног броја који се показује у статистикама и званично потврђеним случајевима – онда немамо разлога да не верујемо да је у Србији, најмање, исто тако.  И да су реалне бројке много веће, не због неке завере, већ због методологије испитивања, тако да иако имамо званично потврђен 31 случај (а видећемо за колико колико ће се још увећати вечерас), очигледно је реално реч о бројкама које су барем за једну нулу веће од тога званичног броја.

Уколико знамо да се вирус толико брзо шири, и да се шири прогресивно, онда је утолико пре неопходно да се ове мере што пре уведу. Неће ђаци изгубити толико много да не могу да надокнаде, неће се изгубити толико много радних сати. Уосталом губе се већ и сада, јер многи родитељи спонтано не шаљу децу у школе и остављају их код куће. Све скупа, то не доприноси нормалној друштвеној атмосфери у којој је могуће функционисати.

Никакво прикривање и никаква статистика и никаква аритметика неће ублажити стање и неће умањити размере епидемије уколико до ње дође – а дошло је већ и само је питање колико ће се брзо и масовно ширити

Други апел и питање – да ли је тачно (а изгледа да јесте) и због чега није дозвољено приватним клиникама да врше испитивање заражених коронавирусом. Није јасно одакле то неповерење и зашто је само једно место за то тестирање надлежно. Ако приватне клинике могу да раде најсложеније операције, ако могу да лече хитне случајеве, инфаркте и канцере, зашто онда сумњати да ће коректно спровести и испитивање на присуство овог вируса? Има много људи који не желе да чекају или хоће просто брзо да изврше тестирање на то да ли су заражени или нису, и они би сигурно искористили могућност да то ураде у приватним клиникама. Не желим да верујем да је у питању онај разлог који нам свима пада на памет због чега се то не чини. Никакво прикривање и никаква статистика и никаква аритметика неће ублажити стање и неће умањити размере епидемије уколико до ње дође – а дошло је већ и само је питање колико ће се брзо и масовно ширити.

С тим у вези и трећи апел, и то такође на рачун власти, да максимално буду отворени за пружање информације и давање одговора на питања новинара и јавности јер, поштено говорећи, поверења нема, то јест, очигледно је да јавност и грађани немају нарочито велико поверење у изјаве представника власти.

Можемо да расправљамо зашто је такво стање и како је до тога дошло, али је чињеница да је поверење веома ниско. То поверење се може повратити једино упорним, објективним и правовременим информисањем. Јер, да поверење у систем постоји не би смо имали ове гужве по продавницама и ово пустошење по апотекама. То се поверење мора повратити, јер ако се стање погорша, а све су процене да хоће, онда ће бити страховито важно да грађани верују у оно што чују преко званичних органа и званичних медија. Та неверица и неповерење не иде само линијом власт-опозиција, него је много раширеније.

Никада није добро када имамо толику поларизацију у друштву, а када имамо овакву кризу  онда може да буде погубно. Зато апелујем на власт да схвати да ствар лако може ескалирати и претворити се у неку врсту хаоса, који ће највише штетити грађанима, а онда посредно и самој тој власти. Штета је направљена почетним багателисањем и потцењивањем проблема од стране неких стручњака, али и неких представника власти и медија блиских тој власти, И сада постоји опасност да клатно оде на другу страну, у неку врсту паника која може ствар само још да погорша.

Никада није добро када имамо толику поларизацију у друштву, а када имамо овакву кризу  онда може да буде погубно. Зато апелујем на власт да схвати да ствар лако може ескалирати и претворити се у неку врсту хаоса, који ће највише штетити грађанима, а онда посредно и самој тој власти

И последње, мада то није тема овог обраћања, јасно је да овакво стање и оваква ситуација онемогућава сваку разумну политичку кампању и причу о изборима. И стога ће навероватније власт извући закључке да у ситуацији у којој 90 одсто медијског простора и свести грађана окупира епидемија коронавируса и размишљање о мерама превенције и о опасностима које могу да настану, онда је у тој ситуацији бесмислено, чак и да је генерално политичко стање боље него што јесте, причати или размишљати о изборима. Тако да ја претпостављам или очекујем да ће неке мере у том правцу морати бити преузете и да ће се неко одлагање појавити као неминовност. Али то је сада мање важно од оног апела са почеткада се ова мера обуставе рада вртића, школа и факултета предузме што пре.

Јер, дословно сви примери из света, и позитивни и негативни, потврђују да је брзина реаговања у овим ситуацијама кључна. А одмах после ње кључно је – поверење. А нама у овом тренутку недостаје и једно и друго. 

Видети још:

Ана Брнабић: Разумемо панику и бригу родитеља, али школе, вртићи и факултети остају отворени. То је став струке