U Hrvatskoj ništa novo - nova predsednica po meri Stejt departmenta

Posle trojice predsednika, Tuđmana, Mesića i Josipovića, mlada hrvatska država dobila je i svoju prvu predsednicu, Kolindu Grabar Kitarović. Ona je u drugom krugu predsedničkih izbora tesnom većinom glasova (a najviše zahvaljujući biračima iz inostranstva) od oko 1% porazila dosadašnjeg predsednika Josipovića.

U prvom govoru održanom posle pobede, obraćajući se svojim “dragim Hrvaticama i Hrvatima diljem moje Hrvatske i Bosne i Hercegovine i diljem svijeta”, obećala im je da će završiti “ono što je Franjo Tuđman započeo. Boriću se za prava Hrvata u Srbiji, Vojvodini i drugim zemljama (i ona smatra da je Vojvodina posebna država). “Ne dam da mi niko kaže da Hrvatska neće biti bogata, Hrvatska će najrazvijenija zemlja Evropske unije i svijeta! Mi smo ti koji ćemo izvući zemlju iz krize”.

Ko je nova predsednica Hrvatske? Prema dostupnim podacima, ona je Riječanka je po rođenju, a Amerikanka po srednjoškolskom obrazovanju. Deo detinjstva i rane mladosti provela je u SAD, u državi Nju Meksiko, gde je u Los Alamosu i maturirala. U Zagrebu je diplomirala engleski i španski jezik. Njene ambicije, međutim, time nisu zadovoljene, već je posle dvogodišnjih studija na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu odbranila magistarsku tezu “Američko-sovjetski odnosi u doba Reganove administracije i kraj Hladnog rata”.

Njena diplomatska karijera započeta je 1997. godine u hrvatskoj ambasadi u Kanadi.

Od 2003. bila je poslanik u Saboru, zatim ministar za evropske integracije, da bi konačno bila postavljena za šefa pregovaračkog tima Hrvatske za pristupanje Evropskoj uniji i ministar spoljnih poslova..

Godine 2008. postala je ambasador u SAD, a nekako ubrzo posle toga i pomoćnik generalnog sekretara NATO zadužena za javnu diplomatiju, odnosno, kako je govorila, “komunikacijsku strategiju i približavanje NATO-a običnim ljudima”.

Dok je bila ambasador u SAD, zadesila ju je i jedna “afera”. Nepoznata osoba poslala je na adrese hrvatskog ministarstva spoljnih poslova i više novinskih redakcija video zapise sa kojih se vidi kako njen suprug službenim automobilom vozi decu u školu. Prijava je, razumljivo, dovela do brzog reagovanja nadležnih organa: smenjeno je lice koje je podatke prosledilo.

Ime gđe Grabar-Kitarović može se pročitati i na spisku članova Trilateralne komisije, na kome, navodno, zauzima veoma visoko mesto. Ovu komisiju osnovao je Dejvid Rokfeler 1973. godine, a cilj joj je bio i ostao da unapređuje bliske odnose između SAD, Evrope i Japana. Ona danas broji blizu 400 članova koji dolaze iz redova poznatih ličnosti iz političkog i poslovnog života kao što su Henri Kisindžer, Mario Monti, Medlin Olbrajt, Karl Bilt i drugi.

Pomenuta Trilaterala zvanično zalaže se za globalnu dominaciju načina organizacije ekonomije i društva po ugledu na one u vodećim zemljama Zapada kapitalizma i tzv demokratije, a nezvanično - ko zna čime se sve zaista bavi.

Svojevremeno, kada se doznalo da je sadašnja predsednice Hrvatske članica Trilateralne komisije, portali u Hrvatskoj pisali su da je njenom celokupnom karijerom upravljala neka veoma moćna i nevidljiva ruka.

Sa čime se nije teško složiti. Kao ni sa pretpostavkom da je gospođa Grabar-Kitarović lik koji savršeno odgovara politici Stejt departmenta. A da li i koliko će odgovarati hrvatskom narodu i narodnostima u Hrvatskoj - sasvim je drugo pitanje.