Тужба Хрватске и контратужба Србије за геноцид

Одмах након одржаних избора и промене власти у Републици Хрватској министарка спољних послова Весна Пусић изјавила је да ће Хрватска повући тужбу за геноцид коју је поднела против Србије, јер то није морално према народу и да се тиме само „дижу ниске страсти“. Уз то је истакла да је „стабилност у региону у интересу свих чланица Уније ... али за Хрватску то је и егзистенцијално питање, јер наша властита стабилност зависи од стабилности у региону“.

Ова изјава враћа наду да ће се Хрватска коначно одрећи оне политике која је довела до грађанског рата и прогона са својих вековних огњишта више од 500.000 хрватских држављана српске националности. Тој политици није било довољно да изврши етничко чишћење већ је пред Међународним судом правде у Хагу покренула и тужбу против Србије за геноцид.

После првостепене пресуде Хашког трибунала хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу, и посебно изнете квалификације да је „Олуја била удружени злочиначки подухват“, постало је јасно на којим „чврстим темељима“ је заснована ова тужба.

Избегли и прогнани Срби из Хрватске, који су поднели највећа страдања за време протеклог рата, очекивали су да тужбу против Хрватске прва покрене Србија. Зато су поздравили контратужбу коју је 4. јануара 2010. године поднела Србија у којој терети Хрватску за геноцидне радње и етничко чишћење више од 230.000 Срба у операцији „Олуја“.

Посебно подржавамо последњу изјаву координатора за медије Владе Србије Слободана Хомена да Србија неће разматрати могућност повлачења контратужбе све док Хрватска не повуче тужбу за геноцид.

Избегли и прогнани Срби из Хрватске стоје на становишту да би Међународни суд правде могао донети правичнију пресуду од оне која би била постигнута преговорима између Србије и Хрватске. Овакво резоновање заснива се на бојазни да, ако би се преговорима и постигла нека решења, није јасно ко ће гарантовати њихово спровођење? Хрватска је и до сада потписала више међународних и билатералних споразума и преузела одређене обавезе али их се није придржавала.

Ако Хрватска заиста жели да постане равноправна чланица ЕУ онда је за очекивати да врати и надокнади опљачкану и уништену имовину својим грађанима српске националности, успостави исте стандарде у суђењима за ратне злочине, изврши ексхумацију и идентификацију жртава рата. Поред тога Хрватска треба што пре да донесе стратегију суочавања са прошлошћу и међунационално помирење, далеко оштрије да кажњава говор мржње, нетолеранцију и нескривену србофобију, проводећи међународне стандарде заштите људских права и основних слобода.

Избегли и прогнани Срби из Хрватске поздрављају покренуту иницијативу у нади да ће се коначно постићи правично решење њихових проблема – без чега нема ни мира ни стабилности у региону.

Аутор је председник Асоцијације избегличких и других удружења Срба из Хрватске