Turski genocid i francusko licemerje

Donji dom francuskog parlamenta usvojio je predlog zakona kojim bi se proglasilo kažnjivim negiranje genocida koji je izvršen nad Jermenima u Turskoj za vreme Prvog svetskog rata, i ako ovaj predlog usvoji i Senat, za to delo će se izricati kazne do godinu dana zatvora i do 45 hiljada evra. Francuska nije prva zemlja koja je potvrdila postojanje užasne tragedije jermenskog naroda. To je 1985. i 1986. učinjeno i u Ujedinjenim nacijama, a godinu dana kasnije i u Evropskom parlamentu. Do danas su 20 država sveta i 42 države SAD usvojile rezolucije kojima priznaju da je postojanje genocida nad Jermenima istorijska činjenica, ali će Francuska biti prva u kojoj će negiranje ovog događaja ili značajno umanjivanje broja nastradalih biti kažnjivo.

Francuska je zvanično priznala postojanje genocida nad Jermenima još 2001. godine, ali pre pet godina sličan zakon nije dobio većinu u parlamentu. Iako Pariz ovim činom želi da naglasi svoju visoku moralnu poziciju, malo ko u svetu je ubeđen da ova zemlja ima pravo i nadležnosti u ovom slučaju, već da se jermenska tragedija od pre sto godina sada koristi za unutrašnje potrebe i spoljnopolitičke strategije predsednika Nikole Sarkozija. Prema brojnim komentarima, usvajanjem zakona Sarkozi očekuje da pred izbore dobije podršku i glasove oko 500.000 pripadnika francuske jermenske zajednice. Naglo i ozbiljno pogoršanje odnosa dve zemlje bi trebalo takođe da mu donese i određeni broj glasova radikalne desnice, a istovremeno još više udalji Tursku od članstva u EU, što je jedan od glavnih ciljeva francuske politike.

Predlog zakona i kažnjavanju negiranja genocida upućen je u francuski parlament posle Sarkozijeve posete Jermeniji, kada je on pozvao Tursku da „učini sebi na čast i izvrši reviziju svoje istorije kao što su to učinile druge države na svetu“. Ovaj poziv međutim zvuči vrlo bizarno, kada ga upućuje predsednik države koja čvrsto stoji iza Bernara Kušnera, i koja i sama u svojoj imperijalnoj prošlosti ima dugi niz masovnih zločina, od kojih se oni u Indokini i Africi takođe mogu okarakterisati kao genocid.

Usvajanje predloga zakona o kažnjavanju negiranja genocida francuski zvaničnici objašnjavaju brigom za ljudska prava i potrebom da se sve zemlje, ne samo Turska, suoče sa prošlošću, dok je portparol francuske vlade Valeri Pekres navela da se zakon odnosi na sve genocide a ne samo na onaj nad Jermenima. Ali, iako to zahteva od drugih, Francuska nije do sada pokazala težnju da izvrši reviziju ni svoje bliže ni dalje prošlosti, niti da proglasi kažnjivim negiranje genocida koji su se, na primer, dešavali nad urođeničkim stanovništvom u Severnoj i Južnoj Americi, Australiji, ili, ako se već govori o Otomanskoj Turskoj, negiranje genocida nad Asircima i Grcima, koji se desio u isto vreme kad i nad Jermenima. Zbog takve selektivnosti, francuski zakon, umesto moralnog čina, predstavlja još jednu ciničnu zloupotrebu termina genocida, i manipulaciju žrtvama od strane države i njenog predsednika koji nemaju nimalo prava da se nameću kao moralni arbitri.

Masovno stradanje Jermena predstavlja jedan od najstrašnijih događaja Prvog svetskog rata, koji još uvek utiče na odnose između Jermenije i Turske, čija su gledišta po ovom pitanju i dalje suprotstavljena. Utvrđivanju pune istine o tim tragičnim događajima sigurno neće doprineti novi francuski zakon, a što se Srbije tiče, našoj diplomatiji predstoji da spreči da se desi da u Francuskoj ili nekoj drugoj zapadnoj državi bude predložen neki sličan zakon o Srebrenici, dok istovremeno zločini iz Žute kuće i trgovina organima na Kosovu ostaju nerasvetljeni i nekažnjeni.