Tri srca junačka

Javna rasprava o predlogu za ocenu ustavnosti Zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine, koja je u Ustavnom sudu Srbije započela 23. novembra uzbunila je političke aktere u pokrajini, koji su u jeku očajničke borbe predsednika i Vlade za dobijanje statusa kandidata, krenuli u protivnapad i poslali poruku rasklimatanom režimu u Beogradu da sebi u ruke sada ne stavlja još jedan vruć krompir.

Prvi je u akciju stupio bivši ministar Dragan Veselinov, koji je na tribini tzv. Vojvođanskog kluba zagalamio da Vojvodini hitno treba na referendumu dati priliku da postane republika, „jer su pokrajina i Srbija, zapravo, dve države”. Ceo govor ovog bivšeg političara obiluje tezama koje bi u svakoj ozbiljnoj državi bile razlog za pokretanje još jednog sudskog postupka, ovog puta za separatizam. Pošto u Srbiji država gotovo da i ne funkcioniše, to se nije desilo, a samo nekoliko dana kasnije, u javnost je sa sličnim, mada malo blažim tezama istupio i Šandor Egereši, predsednik Skupštine Vojvodine. On je ocenio da Ustavni sud Srbije neće proglasiti neustavnim Statut Vojvodine i Zakon o nadležnostima, jer bi u suprotnom to izazvalo novu političku krizu, i dodao da Ustav Srbije nije „evrokompatibilan” i da mora da se menja kako bi Vojvodina dobila zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast".

Iz Novog Sada se na kraju začuo i glas razuma, za koji je bio zadužen „koordinator vladajuće koalicije u Pokrajini i funkcioner Demokratske stranke” Dragoslav Petrović. I on je u intervjuu novosadskom „Dnevniku” izjavio da je uveren da nema nikakvog razloga za strah da će Ustavni sud osporiti neke odredbe Statuta i Zakona o utvrđivanju nadležnosti APV, jer su po njemu ovi akti u potpunosti u skladu s Ustavom Srbije. Petrović je razjasnio i suštinu trenutnog problema u odnosima Beograd-Novi Sad, koji se kriju u novcu. On je podsetio da je pokrajinska administracija do sada preuzela 95 posto od ukupno 369 nadležnosti predviđenim zakonima iz 2002. i 2009, ali i da još nije donet Zakon o finansiranju nadležnosti APV, bez koga je nemoguće obezbediti stabilno funkcionisanje pokrajinske vlasti. Prema njegovim rečima, za rešenje tog pitanja „neophodan je politički kompromis”, a po njemu je najbolji put bio da taj akt zajednički pripreme pokrajinska i republička administracija, umesto da se incijativa pokrene jednostrano. Rešenje ovog problema svakako čeka republičku vlast, a posle užasavajućeg Veselinova, Petrović i pokrajinski DS u svakom slučaju deluju kao razumna opcija, iako bi se njegova izjava verovatno mogla prevesti i kao „pare na sunce da ne bi bilo problema”. Ili možda kao: „ne dirajte Statut da ne bi pustili Veselinova i njemu slične da još više divljaju”.

Krajem oktobra, u Novom Sadu, ispred zgrade Banovine, otkriven je spomenik Vasi Stajiću, istaknutom srpskom piscu, filozofu, kulturnom radniku i borcu za oslobađanje od Austro-Ugarske, ali i duhovnom ocu današnjih autonomaša. Stajić se tokom procesa ujedinjenja 1918. zalagao za autonomiju Vojvodine u novoj državi i tražio da u Kraljevini SHS ona postoji kao poseban entitet. Pošto njegovi stavovi nisu prihvaćeni, Stajić se potom angažovao u Matici srpskoj, preko koje je nastavio da radi na očuvanju kulturne autonomije Vojvodine, u čemu je, kako je na otvaranju spomenika rekao predsednik Skupštine Novog Sada Aleksandar Jovanović, imao i podršku tadašnjeg predsednika SANU Jovana Cvijića. Tada je Cvijić Stajiću rekao čuvenu rečenicu: „Nećete vi ništa dobiti što ne otmete”, a vojvođanski autonomaši su, kako se vidi, dobro izučili Stajićevo nasleđe. Za sada im je uspelo da od Beograda otmu Statut, a ostaje im da otmu i još novca. Pitanje je, međutim, kada će i gde to otimanje stati. A više nije jasno ko od Beograda želi da otme Statut, ko novac, a ko nezavisnu državu.