Stalna škola mržnje Hrvatske televizije

Jedan Srbin i njegov devetogodišnji sin imali su nedavno u Beču bliski susret sa  grupom pijanih hrvatskih navijača (među kojima je bila i jedna navijačica), do koga, verovatno, ne bi  došlo da dečak nije nosio Zvezdinu majicu. Navijače je ona posebno razdražila, pa su uz povike: “Gle, Cigan!” počeli da je skidaju sa dečaka, usput ga tukući. Otac je, razume se, pokušao da zaštiti sina, što je “junačke” pristalice “vatrenih” još više naljutilo, pa su ga isprebijali, a dečakovu majicu bacili na kolovoz i po njoj mokrili. Prebijenom ocu i preplašenom sinu na kraju su zapretili da će ih ubiti ako policiji prijave šta im se dogodilo.

Novine koje su o tome pisale, izvestile su da su navijači bili “pod gasom”, ali je gotovo sasvim izvesno da bi se slično ponašali i da im pivo nije poslužilo kao podsticaj.

U Hrvatskoj je, kako se čini, malo ljudi koji se iskreno zalažu da se odnosi između Hrvata i Srba poprave, a još je manje onih koji slede njihova nastojanja. S druge strane, podosta je onih  koji prikrivenu ili otvorenu netrpeljivost i mržnju sistematski “gaje i zalivaju”.

Za primer takve delatnosti može se uzeti Prvi program Hrvatske televizije, tačnije, njena svakodnevna emisija “Tv-kalendar”. U njoj se, što je već iz naziva jasno, slikom i rečju govori o događajima iz dalje i bliže prošlosti Hrvatske i drugih delova Balkana, Evrope ili sveta. Autori ovog kalendara shvatili su svoje zanimanje i kao izvanrednu priliku da  “gledateljstvo” Hrvatske neprestano podsećaju na  nepravdu i zlo koje su hrvatskom narodu  tokom istorije nanosili srpski narod i njegove vođe.

Kada je reč, na primer, o nečemu što se dogodilo u vreme Kraljevine SHS ili Jugoslavije, onda je tu obavezna kvalifikacija: “monarho-fašistička diktatura kralja Aleksandra”, svaka je vlada  “ velikosrpska, hegemonistička  i šovinistička”, cilj joj je uvek stvaranje Velike Srbije, čemu sve podređuje, svesno onemogućavajući pravilan i slobodan kulturni i privredni razvoj  hrvatskog naroda.

Srbi, istina, nisu takvi odskora; njih još od srednjeg veka odlikuju velikosrpske pretenzije, što se vidi i iz  Kosovskog boja 28. juna 1389, koji autori ”Tv-kalendara” opisuju kao “sukob turskog imperijalizma i velikosrpskih težnji”!

Ako se pominje neki datum iz vremena Drugog svetskog rata, onda su glavni krivci četnici, zločinci, ubice  i saradnici  okupatora; kad se stigne do DFJ, FNRJ i SFRJ, ponovo sve nevolje hrvatskog naroda dolaze  iz “ Beograda”. Tako je, recimo, “Beograd” krivac i što je iz njega poslato naređenje za streljanje zarobljenih ustaša u Blajbergu, te bi slabije upućeni gledalac mogao pomisliti kako je tada iz Beograda Jugoslavijom upravljao neki Srbin, a ne “najveći sin naših naroda i narodnosti”, za koga neki još uvek pretpostavljaju da mu je mesto rođenja Kumrovec (iako ima i drugačijih mišljenja i nedoumica).

A kada su na redu zbivanja iz poslednjih 15-20 godina, ne treba ni sumnjati da će se sa mnogo žara i žuči govoriti o velikosrpskoj četničkoj agresiji na “oslobođenu Hrvatsku” i da će za sve što se u građanskom ratu događalo biti okrivljeni Srbi. Tako su, recimo, Dobrovnik granatirali “velikosrpski teroristi” (dok se herojski crnogorski ratnici za vikendice  u okolini Dubrovnika uopšte ne pominju).

Posle ovakvih priloga “Tv-kalendara” na HRT1 o Srbiji i Srbima, koji  podstiču i održavaju zlonamernu sliku o njima, “bliski susret” iz Beča i nije teško razumeti. “Junački” hrvatski navijači napali bi i prebili i oca i njegovog sina Zvezdaša, i bez Karlovačkog, Ožujskog ili nekog trećeg piva.