„Srbijagas“ u gubitku – „Mol“ na dobitku

Gasna kriza, koja je pokazala da Srbija nije imala odgovarajuće zalihe,tek što se završila, a građanima je, umesto utvrđivanja odgovornosti za brojne probleme izazvane nestašicom, ostavljeno da se raduju što gas, bar za sada, neće ponovo poskupeti. Građanima su, takođe, pružena obećanja da će Vlada Srbije obezbediti sredstva za završetak prve faze skladišta Banatski Dvor, te da će se razmotriti na koji će način biti pokriveni gubici „Srbijagasa“ (koji trenutno iznose 92 miliona dolara) i održana tekuća likvidnost ovog preduzeća, čime bi se omogućilo dalje redovno snabdevanje.

„Srbijagas“, zbog kursnih razlika, dnevno gubi do dva miliona dolara, ali na olakšanje korisnika, Vlada je odbila zahtev za poskupljenjem , koje je tražio Dušan Bajatović direktor ovog preduzeća. Nažalost, prema rečima ministra za energetiku Petra Škundrića, rešenje problema likvidnosti „Srbijagasa“ i plaćanja duga za isporučeni gas se našlo, između ostalog, preraspodelom novca iz budžeta, što znači da će se u krajnjoj liniji, ako ne ceo, onda bar deo ovog računa svaliti na građane Srbije.

Bajatović je nedavno, možda da bi objasnio da će Vlada iz budžeta pomoći perspektivno preduzeće, najavio je da bi Srbija uskoro mogla da postane skladištar ni manje ni više od pet do sedam milijardi kubika gasa, i pritom naveo da svako bivše nalazište nafte može da bude nalazište gasa. Ne znamo kakvi su preduslovi da se ovaj novi genijalni plani ostvari, ali pre nego što se Srbija napuni gasom, bilo bi dobro da se njime napuni bar skladište u Banatskom Dvoru. S druge strane, ni Bajatović, niti iko iz Vlade, javnosti nije dao objašnjenje zašto skladište nije završeno na vreme, a kolika je šteta time učinjena svedoči i podatak da je za interventni uvoz gasa plaćeno oko 20 miliona dolara, dok je za završetak skladišta potrebno još oko 22 miliona.

Izgleda da nikom ne smeta što se novac rasipa, a još manje što se rasipa tamo gde bi najmanje trebalo. Naime, za tranzit gasa preko Mađarske Srbija mađarskoj kompaniji „Mol“ plaća takse koje su gotovo četiri puta veće od realnih. Tranzitna taksa na transport gasa trenutno iznosi čak 48,4 dolara po 1000 kubnih metara, dok je realna cena oko 12 dolara. Ugovor o tranzitu, sklopljen je inače još 1998. godine, i to na čak na 20 godina, a „Mol“ je očigledno iskoristio svoj monopolski položaj da nametne visoke cene. Obzirom da je „Srbijagas“ za sledeću godinu ugovorio uvoz od 2,3 milijarde kubnih metara (što iznosi oko 100 miliona dolara), kada bi se tranzitne takse smanjile, uštedela bi se velika suma novca, koja bi svakako u mnogome olakšala probleme „Srbijagasa“.

Nažalost, ni po ovom pitanju se niko ne oglašava, ni Bajatović, ni Ministarstvo energetike, a ni predsednik Tadić, koji se nedavno svojski zauzeo da bi obezbedio dragoceni energent. Uprkos tome što građani i privreda Srbije plaćaju velike račune za gas dok razmišljaju o daljim poskupljenjima i strepe za sledeću zimu. Dotle, drugi zadovoljno trljaju ruke.