Slavlje u Bratislavi, alarm u Berlinu

Vanredni parlamentarni izbori u Slovačkoj ponovo su doveli na vlast bivšeg premijera Roberta Fica, čija je stranka SMER odnela ubedljivu pobedu i sa 45 odsto glasova dobila priliku da sama sastavi novu vladu.

Vanredni izbori prouzrokovani su padom kratkotrajne vlade premijerke Ivete Radičeve, nakon slovačkog “ne” zajedničkom evropskom paketu pomoći Grčkoj, a Fico je ponovo dobio poverenje građana, zgroženih skandaloznom aferom “Gorila” koja je potpuno uništila poverenje u dosadašnje vladajuće desničarske partije. Izborna kampanja dobila je naime neočekivani obrt kada je kontraobaveštajna služba objavila snimke tajnih sastanaka vodećih političara vladajućih stranaka sa poslovnim ljudima, koji su pokazali da je ta političko-poslovna sprega opljačkala zemlju za više milijardi evra. Afera je pomrsila račune svima osim Ficu, čija je stranka bila u opoziciji, a razočaranost birača desnice omogućila je ovom bivšem komunisti, a sadašnjem levičaru da osvoji komotnu većinu od 83 od ukupno 150 poslanika koliko ima jednodomni slovački parlament.

Iako Slovačka, članica evrozone, važi za državu sa uspešno izvedenom tranzicijom, nova vlada će ipak imati niz ozbiljnih problema. Nezaposlenost je zbog krize dostigla gotovo 15 posto, dok minimalna zarada iznosi samo oko 330 evra. Sve je to mnoge Slovake dovelo u tešku materijalnu situaciju, dok vlada mora da sprovede mere štednje da bi pokušala da smanji javni deficit koji je u 2011. dostigao pet odsto BDP-a, što je značajno iznad granice evrozone od tri odsto.

Cilj Bratislave je da sledeće godine deficit snizi na 2,9 odsto BDP-a, ali, za razliku od programa štednje poput onim nametnutih Grčkoj, gde najviše stradaju obični građani, smer stabilizacije koji je u predizbornoj kamapanji izložio Robert Fico je upravo suprotan. Među obećanjima koja je dao biračima su zaštita prava radnika, ukidanje tzv. jednakog poreza i veće oporezivanje građana koji zarađuju preko 30 hiljada evra godišnje, dupliranje poreza na depozite banaka, kao i povećanje korporativnog poreza sa 19 na 22 posto. Vlada takođe planira i podršku velikim državnim projektima kao što su gradnja autoputa do krajnjeg istoka zemlje i dogradnja dva bloka nuklearke Mohovce.

Iako je Fico najavio da će njegova vlada biti proevropska i solidarna sa Evropskom unijom, pošto po njemu zemlja osetno više dobija od Unije nego što daje, njegov plan da smanji deficit i poboljša društvenu koheziju na račun bogatih odmah je naišao na kritike, pre svega u Nemačkoj, gde su ga vodeći mediji odmah proglasili levičarskim populistom i slovačkom verzijom Viktoa Orbana, koji je trenutno na crnoj listi Brisela. Konzervativni Frankfurter algermajne cajtung je izrazio bojazan da Fico može da “opozove sve reforme koje su Slovačku napravile jednu od najuspešnijih postkumunističkih privreda”, dok je, iako levičarski, Tagescajtung Ficovu pobedu čak proglasio opasnom.

Fico je dočekan sa nepoverenjem, jer se on protivi postavljanju američkog raketnog štita u Češkoj i Poljskoj, dok se, kao i cela politička scena Slovačke, protivi priznavanju Kosova, koje je on ranije uporedio sa Sudetima. Dodatnu nervozu Berlina izaziva i Ficova izjava da podržava pozive za promenu evropskog fiskalnog pakta, koje je inicirao predsednički kandidat socijalista na izborima u Francuskoj Frasoa Oland, što sve zajedno svakako zadaje glavobolje Nemačkoj, posebno zbog slovačkog predsedavanja Unijom 2014.

Slovačka svakako nije zemlja koja može da na odlučujući način utiče na politiku Evropske unije. Da jeste, moguće je da Robert Fico u ovom trenutku ne bi mogao da pobedi na izborima, ili da izbora kao u Italiji i Grčkoj ne bi ni bilo, već da bi zemlji bio nametnut kandidat po volji krupnog kapitala. Ostaje da se vidi da li će mala Slovačka imati snage da se posle tranzicije, koja je, iako proglašena uspešnom, dovela do stvaranja državne mafije, izbori za politiku koja ide u drugom smeru od želja moćnih finansijskih krugova i moćnog suseda.