Početna strana > Rubrike > Komentar dana > “Slavimo Beograd” uz “leks specijalis”, ili kako je premijer doskočio “eliti”
Komentar dana

“Slavimo Beograd” uz “leks specijalis”, ili kako je premijer doskočio “eliti”

PDF Štampa El. pošta
Vojislav M. Stanojčić   
četvrtak, 12. mart 2015.

Retke su primedbe u našoj javnosti na rad premijera. Ne zato što ih nema, već što teško dospevaju u medije. A kad se to i dogodi, premijer se mnogo ljuti i svaku zamerku shvata kao zlu nameru kojoj je pravi cilj zaustavljanje reformi koje je smislio.

Nedavno je napisao članak (o kome je već bilo dosta reči i na ovom portalu) optužujući svoje kritičare (“elitu”) za nihilizam i usporavanje reformi koje će od Srbije stvoriti zemlju srećnih ljudi. Međutim, “elita” sve gleda crno i ništa joj ne valja. Ona usporava reforme, bez njenih primedbi sve bi teklo mnogo brže i bolje. Izostavio je još samo da kaže ko je, zapravo, ta elita? Po svemu sudeći, u nju spadaju svi oni građani Srbije koji rezultate njegovog rada ocenjuju različito od zapadnih ambasadora, predstavnika stranih kompanija i trgovaca i velikog broja premijerovih dvorskih udvorica.

Ako zaista misli kao što piše, premijer je, što se kaže, “u problemu”, jer neće ili nije stanju da shvati da ima ljudi koji ozbiljno razmišljaju o budućnosti Srbije i da su zbog svega što joj se dešava veoma zabrinuti. To ih i podstiče da premijeru postavljaju neprijatna pitanja, na koja on neće ili ne zna da odgovori. On, recimo, neće ni za živu glavu saopštiti javnosti šta piše u briselskom sporazumu, ali će joj zato veoma rado i u svakoj prilici pričati bajke o “Beogradu na vodi”, projektu koji je primer samovoljnog i skrivenog delovanja predsednika vlade i njegovih saradnika.

Izrazivši sumnju u ovaj projekat, u “elitu” se nesumnjivo upisala i Srpska akademija nauka i umetnosti, a uz nju i Udruženje arhitekata Srbije i Društvo arhitekata Srbije. Oba udruženja zatražila su od izvršne vlasti Srbije i Beograda da hitno obustave taj projekat, jer “način kako ste vi zamislili i kako bahato danas sprovodite da jedna maketa za koju se ne zna ni ko ju je uradio ni odakle je došla – postane glavna matrica dalje razrade prostornog plana najvrednijeg dela Beograda smatramo nečuvenim ruganjem našoj struci i svim stanovnicima Beograda i Srbije”. (Inače, Srbija ima 4.500 arhitekata, od čega ih je samo u Beogradu 2.500, a nijedan od njih nije upitan za mišljenje o projektu.)

U svom otvorenom pismu izvršnoj vlasti arhitekte potpisnici upozoravaju na štetu koju grad Beograd može imati i navode niz prekršaja zakona, a sve u interesu jednog stranog investitora . Nije poštovan ni Ustav, a ni više međunarodnih povelja, dok je na brzinu izmenjen i Generalni urbanistički plan.

Na površini “Beograda na vodi” predviđena je izgradnja dva miliona kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora, džinovski šoping mol, kula visoka 217 metara, parking za 40.000 atomobila... Osnovno je, međutim, pitanje: Kome je taj novi grad u Beogradu, zapravo, namenjen, ko će u njemu da stanuje i radi? Neće li se tu doseliti neki ljudi koji će doprineti promeni nacionalnog sastava našeg glavnog grada?

Premijer, međutim, nastavlja svoje guslanje o “Beogradu na vodi”. A na primedbe zabrinutih arhitekata odgovara na svoj način: Vlada Srbije dostavlja Narodnoj skupštini na usvajanje po hitnom postupku predlog “Leks specijalisa” o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole za projekat “Beograd na vodi”. Prema pravnoj doktrini, “Leks specijalis”, kojim se uređuje posebna tema, jači je od zakona koji uređuje opšta pitanja”. I tu je kraj nedoumicama. Posle uvođenja “ leks specijalisa”, svi prekršaji Ustava i zakona Srbije, koje pominju arhitekte, postaju ništavni.

Pošto je poznat odnos snaga u Narodnoj skupštini, nema nikakvih nedoumica o tome da li će biti usvojen predlog zakona kojim se potpuno zanemaruje mišljenje struke. Glasačka mašina uradiće ono što se od nje zahteva i očekuje. Sem ako izvestan broj poslanika SNS-a, SPS-a i njihovih koalicionih partnera iznenada ne odluči da počne da misli svojom glavom. A što već spada u naučnu fantastiku.

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner