Skupština Velikog brata

Na zapadu postoji izraz ,,don't quit you day job“ koji se koristi kad se želi nekome reći da mu u šou biznisu ne ide najbolje i da je zbog toga bolje da zadrži osnovni posao. Izgleda da bi za neke naše političare mogao da se primeni suprotan izraz. Sva je sreća, pa je dovoljan broj naših političara i poslanika koji imaju i druge talente osim bavljenja politikom. Kažu da je drug Tito odlično svirao klavir, kao i gospodin Batić, ministra Dinkića smo čuli kako muzicira na gitari, a čak je i Jovica Stanišić svirao flautu i gitaru, a kažu da je u mladosti imao i svoju rok grupu. Osim njih, bilo je i poslanika koji su znali da zapevaju i van kafane, pa smo tako imali priliku da čujemo fenomenalan duet Bidža-Raka (Budimirović – Radović) kako u sali Narodne skupštine pevaju pesmu ,,Druže Slobo, ti si komunista, volimo te k'o Isusa Hrista“, što je ušlo u skupštinske anale i istoriju popularne kulture na ovim prostorima.

Međutim, izgleda da je u današnje vreme višak talenta nepotreban za pridobijanje medijske pažnje. Odnosno, modernim rečnikom rečeno, oni koji imaju talenat su ,,previše kvalifikovani“ za dobijanje glavnog medijskog vremena u udarnim terminima. Zbog toga su oni kojima je medijska pažnja u ovom trenutku najpotrebnija bili prinuđeni na alternativne puteve ka pribavljanju iste. Tako smo dobili situaciju da Aleksandar Vučić, koji nije dobio skupštinsku stolicu, višak vremena troši tako što svake nedelje nemušto igra u jednom televizijskom šou, a da je Nenad Čanak prinuđen da pravi ručak u kući Velikog brata, umesto da koristi usluge skupštinskog restorana. Tako se pokazalo da, u savremenom medijskom svetu u kome je glupost imperativ, nije dovoljno pokazati da nešto znaš, jer to više nikoga ne zanima, nego je za skretanje pažnje potrebno samo pristati na slikanje u popularnoj televizijskoj emisiji.

Da nije tako, bilo bi sasvim dovoljno biti prisutan u domu Skupštine, jer on sve više liči na dom Velikog brata. Osim što je u domu Skupštine nemoguće napraviti ,,ispovedaonicu“, jer bi to bio još jedan korak ka klerikalizaciji. Razlika je i u tome što liberalna pravila u kući Velikog brata određuju program koji je daleko zanimljiviji za gledanje, pa je samim tim pogodniji za sticanje medijske pažnje. Zato bi bilo zanimljivo kad bi, rejtinga radi, u domu Skupštine povremeno postojali zadaci koje bi poslanici morali da izvrše, ukoliko žele da dobiju platu za sledeću nedelju. Na primer, moglo bi da se organizuje sms glasanje, na kojem bi građani glasali ko će biti izbačen. Ili da tajnim glasanjem, sami između sebe pronađu, na primer, one koje narod nije birao na izborima. Za predsedavajuće bi mogao da bude težak zadatak, recimo, ,,Ajde da ne prokomentarišemo izlazak dva poslanika, ili da ćutimo deset minuta“. Mogli bi da postoje i oni laki zadaci, kao recimo ,,prekrši zakon“, ali i oni neizvodljivi, kao što je izglasavanje nedeljnog budžeta, jer su i sa godišnjim samo na prevaru izašli na kraj.

Nemam, naravno, ništa protiv da političar uđe u kuću Velikog brata, iako verujem da su neki ljudi ,,previše kvalifikovani“ da bi učestvovali u zabavama miliona. Čak mislim da je to odličan potez kojim se, u jasno ciljanoj grupi, dobija popularnost, privlači i skreće pažnja mladih naraštaja (budućih birača) na sebe i politiku koju predstavlja. Da ne kažem da je to pokušaj da se time svojoj politici (koja bi u poslednje vreme mogla i drugačije da se zove) daje ljudsko lice. Ne mislim ni da je negativno što se to radi usred zasedanja Skupštine, jer je previše onih koji na zasedanja te skupštine ionako ne dolaze. Ali je licemerno kad se kao razlog za to navodi ukazivanje da je Veliki brat loš.

Da je samo licemerno, ne bi bio problem. Međutim, izgleda da je i simptomatično, jer može da bude pokazatelj za jedan obrazac političkog ponašanja. Razlog zbog kojeg je ovaj političar ušao u kuću predstavljen je kao gest pobune, protesta protiv takvog medijskog zaglupljivanja, čime je najavljen pokušaj rušenja tog sistema iznutra. Na (eventualno uspešnom) kraju, verovatno je predviđeno da se on pobedonosno pojavi na nekoj lokalnoj televiziji i ponovi onu istorijsku zlokobnu rečenicu: ,,Ispunio sam zadatak, Velikog brata više nema“. Pitanje je da li je plan da se ta rečenica odnosi samo na Kuću ili i na Dom, da li je kuća Velikog brata samo proba, i da li je ovo samo slučajni, nesvesni pokazatelj nakaradnosti jedne politike?