Škotska na putu ka nezavisnosti

Velika Britanija, država koja je stolećima povlačila granice po svetu, za dve godine će zbog težnji Škota za nezavisnost možda doći u situaciju da redefiniše svoje. Prošlogodišnja pobeda Nacionalne partije Škotske, koja je, uprkos nepovoljnom izbornom zakonu osvojila natpolovičnu većinu u skupštini Škotske, šokirala je London i učinila je otcepljenje realnim. Nedavna iznenadna izjava britanskog premijera Dejvida Kamerona da bi referendum o nezavisnosti trebalo da se održi što pre, naglo je podigla temperaturu na Ostrvu i izazvala trvenja Kamerona i škotskog premijera i lidera SNP Aleksa Salmonda, a ujedno i široku debatu o budućnosti Ujedinjenog kraljevstva.

London ne osporava pravo na referendum, ako on, kako je saopšteno, bude "u skladu sa zakonom, pošten i odlučujući", ali premijer Velike Britanije i lider Škotske nacionalne stranke imaju suprotna mišljenja o karakteru i legalnosti budućeg narodnog izjašnjavanja. Kameron odbija unilateralan čin i smatra da se ne može prihvatiti eventualna nezavisnost ako plebiscit nije odobren od strane centralne vlade. Zato se očekuje da će, da bi dao dozvolu, zvanični London postaviti uslov da referendum bude održan u roku od 18 meseci, a da pitanje bude jednostavno - da li ste za ili protiv otcepljenja. Prema prognozama London neće dozvoliti da se da se glasa o opciji koja bi podrazumevala dalje širenje škotske autonomije, a analitičari smatraju da je Kameron i preuzeo ovaj rizičan potez upravo da bi iskoristio trenutno raspoloženje na severu, jer prema anketama, u ovom trenutku većina Škota želi širenje fiskalne autonomije, a ne potpuno otcepljenje od Velike Britanije.

Dalje proširenje autonomije nije u neskladu sa programom vladajuće škotske SNP, u kojoj većina članova smatra da do nezavisnosti treba doći postepeno, a premijer je Salmond upozorio je London da "ne pokušava da povlači konce iza scene" i najavio da će referendum o nezavisnosti Škotske biti održan u jesen 2014. Građani Škotske će se na referendumu suočiti sa najvažnijom odlukom za poslednjih 300 godina, od kada je Škotska ušla u savez sa Engleskom, a ispitivanja javnog mnenja sugerišu da, iako trenutno većina Škota želi zajedničku državu, podrška nezavisnosti neprestano raste. Prema jednom istraživanju obavljenom u septembru prošle godine , 38% Škota bi glasalo za nezavisnost. Međutim, ono što podjednako dovodi Ujedinjeno kraljevstvo u opasnost od raspada je stav Engleza, od kojih mnogi podržavaju nezavisnost Škotske. Odnos Engleza i Škota može se donekele uporediti sa odnosnom Srba i Crnogoraca, a prema jednom istraživanju objavljenom još 2006, nezavisnu Škotsku tada je podržavalo čak 59% Engleza, dok je nezavisnu Englesku želelo 48% ispitanika. Takođe, 68% Engleza se na tom istraživanju izjasnilo da želi zaseban engleski parlament, poput škotskog i velškog, a dodatno nezadovoljstvo u Engleskoj već godinama unazad izaziva činjenica da škotski premijer i poslanici u zajedničkom parlamentu mogu da odlučuju o pitanjima vezanim za Englesku, dok je suprotno to nemoguće.

Ako bi Škotska postala nezavisna, u njen posed bi došla i bogata naftna polja na Severnom moru, a samostalna Škotska bi svakako uticala i na jačanje pokreta za nezavisnost Velsa, i uticala na dalje jačanje regionalnih pokreta u samoj Engleskoj, poput onog u keltskom Kornvolu, na samom jugozapadu. Nezavisna Engleska bi uprkos tome ostala jaka država sa više od 50 miliona stanovnika, koja bi i dalje imala snažan utica u Evropi i svetu, mada ipak manji nego sada. Do referenduma ima još dve godine, a iako se debata za sada vodi na miran način, pitanje je da li će se do 2014. odnosi zaoštriti i da li će stare mržnje Škota i Engleza, ali i Velšana i Iraca izbiti na površinu, kao što se to desilo na Balkanu. Pored promene odnosa snaga na Ostrvu, nezavisnost Škotske bi vrlo značajno promenila geopolitičku sliku severne Evrope, a i šire, što ovom pitanju daje veoma veliku važnost, posebno u svetlu trenutnog neslaganja Velike Britanije sa partnerima u EU, pre svega sa Nemačkom i Francuskom, doskorašnjim vekovnim neprijateljima Engleske. Evropa se očigledno nalazi pred velikim promenama, a vreme će pokazati da li će Velika Britanija uspeti da izbegne sudbinu balkanskih država, na čiju je tragediju više puta u prošlosti direktno uticala.