Savetnikova nagrada za mržnju

Andrej Nikolaidis, pisac i savetnik predsednika Skupštine Crne Gore, već dugo je opsednut Srbijom i srpskim narodom, na koje se neprekidno ostrvljuje u najnegativnijem i najpogrdnijem smislu. Svoju bolesnu mržnju prosuo je još jednom u tekstu „Šminkanje političkog mrtvaca”, u kome žali što se uhapšeni radnik Božidar Stanišljević nije klasno osvestio i u hali Borik u Banja Luci nije upotrebio dinamit i puške da pobije sve koji su ga u ime nacije opljačkali. Takvo masovno ubistvo Nikolaidis je nazvao „civilizacijskim iskorakom“, a posle burnih reagovanja u srpskim medijima je „objasnio“ da je suština njegovog teksta osuda genocida u Bosni, na kojem je, kako tvrdi, zasnovana Republika Srpska.

Nakon osuda u Srbiji i opozicionoj Crnoj Gori, u njegovu odbranu spremno je ustala dežurna „intelektualna“ ekipa na portalu Analitika, kojoj je takođe spremno ustupljen prostor i na E-novinama, čiji su autori prema Beogradu i Banja Luci nebrojeno puta pokazivali jednaku mržnju. Braneći Nikolaidisa od navodne hajke iz Beograda, taktikom „napad je najbolja odbrana“ na stranicama Analitike i E-novina razmahani Marko Vešović kliče da „potpisuje svaku riječ“ i da ga je „Nikolaidis preduhitrio“, opskurni Šeki Radončić vrišti protiv „beogradskog hajkanja Crne Gore“, dok Milorad Popović, predsednik crnogorskog Udruženja nezavisnih književnika, smatra da je „hajka na Nikolaidisa“ revizija istorije i demonizacija antifašizma!“

U doskora bratskoj Crnoj Gori oglasili su se Nikolaidisovi branitelji, dok se iz crnogorske vlasti, od „savetnika za kulturu i otvoreno društvo“ Ranka Krivokapića niko zvanično nije ogradio. Crnogorsko tužilaštvo je samo najavilo da će razmotriti „ono što je napisano“, a zvaničnih reakcija nije bilo ni iz Srbije, osim što je u kabinetu predsednika Borisa Tadića medijima kratko rečeno da ne žele da komentarišu Nikolaidisove tvrdnje. Srbija nije uputila demarš Crnoj Gori, iako ni najveći neprijatelji Srba u tokom proteklih decenija nisu otvoreno govorili da je pravedno pobiti državni i duhovni vrh Srbije. Vlast u Beogradu se i dalje ponaša kao da je svuda na Balkanu sve u najboljem redu i da je oko Srbije prijateljsko okruženje, iako povremene eksplozije mržnje poput ove svedoče da su brojni nerešeni problemi i sukobi ponovo gurnuti pod tepih, i da jednog dana opet mogu izbiti na površinu, kao što je bilo u toku raspada Jugoslavije.

Beskrajnim popuštanjem koje prerasta u mazohizam ne održavaju se dobrosusedski odnosi, iako na tome insistira Evropska unija, a kada se već govori o Evropi, poraznije od Nikolaidisa i njegovih u Crnoj Gori i Srbiji je to što je u novembru prošle godine on bio jedan od dvanaest dobitnika ugledne Nagrade za književnost Evropske unije. Ovanagrada, koja se dodeljuje u Briselu, zajednički projekat Evropske komisije, Evropske federacije knjižara, Evropskog saveta pisaca i Evropske federacije izdavača , a njeni dobitnici su nagrađeni čekom od po 5.000 evra i mogućnostima prevoda na druge evropske jezike. U obrazloženju nagrade Nikolaidis je opisan kao intelektualac poznat u crnogorskom društvu, koji je u vremenima rata jasno i glasno širio poruke tolerancije. Ali, ako u toleranciju spada žal što u Boriku nije pobijeno nekoliko stotina ljudi, onda bi civilizacijski iskorak za Nikolaidisa i sve njemu slične bio ćutanje.