Samit BRIKS – korak bliže multipolarnom svetu

Peti godišnji samit lidera članica BRIKS-a, održan u Durbanu u Južnoafričkoj Republici, protekao je u nastojanju da inicijative za uspostavljanjem realne alternative sadašnjem međunarodnom poretku dobiju svoj formalni i realan okvir. Samit, čija je glavna tačka bila diskusija o mogućnosti tranformacije kluba pet najvećih zemalja u razvoju u pravu organizaciju globalnog karaktera, bio je veliki test za države članice. Očekivanja su bila velika jer je na njemu prvi put započeto osnivanje institucija koje bi BRIKS oslobodile dominacije zapadnih zemalja i koje bi doprinele kredibilitetu ove organizacije.

Važne odluke  donete su na samitu već prvog dana. Jedna od njih je formiranje Fonda deviznih rezervi, teškog 100 milijardi dolara, i poslovnog veća grupe koja trgovinsku razmenu zemalja BRIKS-a, koja trenutno iznosi više od 300 milijardi dolara godišnje, treba da do 2015. poveća do 500 milijardi. Započeti su i pregovori o osnivanju razvojne banke, kojom bi se zaobišle Svetska banka i MMF, koji treba da se nastave pošto nije odlučeno koliki će biti kapital i koliko će svaka država pojedinačno učestvovati. Plan delovanja obuhvata i nove pravce saradnje, poput informativne bezbednosti, zajedničke borbe protiv trgovine drogom i  razvoja omladinskih i obrazovnih programa. Zakazano je i formiranje naučnog foruma i Saveta ekspertskih centara, koji će vršiti političke analize i razradu dugoročne strategije.

Globalni ekonomski rast sve više zavisi od zemalja BRIKS, koje broje 40 odsto svetskog stanovništva, 45 odsto svetske radne snage, i čiji BDP čini 25 odsto svetskog. Prema procenama, do 2030. godine, članice ovog bloka će nadmašiti ekonomije zemalja okupljenih u G-7, a njih sada objedinjuje bliskost stavova o osnovnim pitanjima svetske ekonomije i načinima njihovog rešavanja. Međutim, da bi zaista bio kadar da izdejstvuje promene, blok BRIKS mora da formalizuje svoju moć i uticaj, i da se pretvori u ozbiljnu organizaciju sa jednistvenim stavovima. Put od zajedničke inicijative do njene realizacije, međutim, nije jednostavan, a teškoće usaglašavanja zajedničkih ciljeva proizilaze iz raznolikosti njihovih ekonomija, spoljnih politika, političkih sistema, ali i međusobnog rivaliteta.

Takođe, svaka zemlja u okviru BRIKS-a ima i sopstvene ciljeve. Rusija sve više insistira da se fokus usmeri i na stvaranje zajedničkog političkog cilja, da ne bi ostao samo labavo povezana grupacija. Rusija takođe računa na partnere radi jačanja svojih spoljnopolitičkih pozicija, pošto svi pokušaji Moskve da uspostavi efikasnu saradnju sa Zapadom nemaju realni efekat.

Samit BRIKS-a pruža priliku Indiji da ojača svoj položaj među velikim zemljama u razvoju, a Indija i Brazil računaju na pomoć Rusije i Kine s ciljem dobijanja statusa stalnih članova u SB UN.  Kina računa na BRIKS da bi se sigurnije suprotstavljala SAD u borbi za globalni uticaj i preko Južne Afrike dalje proširila svoj uticaj u Africi. Pojedini analitičari smatraju da je u okviru grupe prisutna i bojazan da u institucijama BRIKS-a ne nastupi dominacija Kine, čija je ekonomija 20 puta moćnija od južnoafričke, a četiri puta od ruske i indijske, i da BRIKS može postati samo oruđe kojim će interesi Pekinga dobiti privid multilateralnosti.

Blok BRIKS saopštava da je privržen demokratskom i multipolarnom svetskom poretku, ali zemlje koje okuplja tek treba da artikulišu jedinstvenu poziciju oko brojnih pitanja savremenog sveta, a da bi uputio još snažniji izazov postojećem poretku, BRIKS bi trebalo da okupi još veći broj država u ubrzanom razvoju, poput Meksika i Indonezije. Na samitu u Durbanu ruski predsednik Vladimir Putin je, verovatno pod uticajem boravka na afričkom kontinentu, za veliku petorku BRIKS-a rekao da ga podseća na snagu lava, slona, bizona, leoparda i nosoroga. Usklađivanje ovih snaga za lidere BRIKS-a biće ogroman izazov, koji će ako donese rezultate, sigurno potpuno promeniti globalni poredak.