Rasizam Čedomira Jovanovića

Ambasador Alžira izneo je i „zgražavanje i veliku razočaranost činjenicom da nije bilo zvanične reakcije na ovakvu rasističku retoriku. Međutim, nedostatak reakcije nadležnih organa iznenadio je možda Afrikance, ali ne i mnoge od nas koji vidimo da je Srbija definitivno podeljena na građane prvog i drugog reda, u kome samozvana i samoizabrana politička „aristokratija" nekim ljudima daje manje, a nekima više prava. U tom sistemu, pored ostalog, postoji i „dobar" i „loš" govor mržnje, u zavisnosti ko ga artikuliše i da li je po meri te uske elite, pa dok se nad jednima stepen represije postepeno povećava, drugima je dozvoljeno i da šire svoja rasistička i šovinistička uverenja, pošto ona po toj izvrnutoj logici potiču iz usta onih koji navodno nas divljake vode u Evropu i izvlače iz našeg primitivnog i nacionalističkog balkanskog blata. Ipak, na sreću takvih, u „civilizovanu Evropu“ još nismo ušli, jer da je Srbija članica EU, izjava o kanibalima bi značila kraj Jovanovićeve političke karijere (i to ne samo njegove), dok bi se on verovatno našao i na sudu zbog širenja rasne mržnje. Pošto još uvek živimo u Srbiji, ne treba stoga da iznenađuje što nema zvanične reakcije ni tužilaštva, ni zaštitnika građana Saše Jankovića, ni poverenice za zaštitu ravnopravnosti Nevene Petrušić, ni predsednice skupštine Slavice Đukić Dejanović. Ne treba da iznenadi ni to što nema ni glasne osude poznatih NVO, koje dižu glas do neba kada i najmanjim povodom treba osuditi nekog od njihovih političkih protivnika, i kada Srbe kao narod treba kolektivno optužiti za desni ekstremizam i rasizam,[1] jer su oni odavno pokazali svoje licemerje i dvostruke standarde.

U svom demaršu upućenom MIP-u predstavnici arapskih i afričkih zemalja naglasili su da očekuju osudu i izvinjenje za ovakav verbalni izgred, ali Jovanoviću naravno, niti bilo kome iz LDP-a ne pada na pamet da se izvini. Ne samo što je petominutni govor iz Skupštine, gde je lider LDP-a izneo svoju uvredu, postavljen na veb-sajt te stranke, već je LDP prešao i u napad, izdavši oštro intonirano saopštenje u kome u svom stilu napadaju ministra Vuka Jeremića. U isto vreme, čuveni Marko Karadžić u svojoj izjavi napada sve one koji nisu razumeli šta je Čeda u stvari želeo da kaže. Teško je i očekivati da će Čedomir Jovanivić uputiti zvanično izvinjenje, jer, prvo, niko ga na to neće naterati, a drugo, on to sebi verovatno ne bi smeo da dozvoli, jer kada bi to uradio, uništio bi svoju mukotrpno građenu reputaciju modernog multi-kulti liberala, koja, iako je izgrađena na obmani, uspela da nađe sigurne sponzore i stekne određeni broj fanatizovanih sledbenika.

Ipak, za one koji ga duže poznaju, ili koji smatraju da treba pratiti prošlost nekog političara, Jovanovićev ispad ove vrste nije prvi, a verovatno ne i poslednji, Ni njegovo licemerje nije iznenađujuće, niti je za ljude okupljene oko LDP-a i nekih NVO ovo prvi izliv rasističke mržnje. Dovoljno je samo ovom prilikom prisetiti se na koji način se čitava ta ekipa godinama odnosi prema celom srpskom narodu, a dobro je i ponovo pročitati čuvene članke Nikole Samardžića, večito opsednutog „azijatskim hordama“, iz njegove rane faze kada je pisao za kragujevačke „Poglede“. Ako se ovom prilikom prisetimo i izjava Vesne Pešić, Biljane Srbljanović, Nenada Prokića, pa i stavova Latinke Perović možemo zaključiti da rasizam i šovinizam u LDP-ovskim redovima imaju duboke korene, što je zapravo tema za jedno ozbiljno i široko istraživanje, koje do sada na žalost nije sprovedeno, osim što se ova tema mogla pratiti u pojedinim člancima na stranicama NSPM-a. Stoga, da bi se detaljnije upoznali sa fenomenom rasizma u delu naše elite, pozivam čitaoce da ponovo pročitaju članke Nebojše Simeunovića: LDP i nacionalizam-otkrivanje skrivenog[2], Slobodana Antonića: Svi naši rodomrsci[3], kao i članaka Ane Radmilović: Drugosrbijanski rasizam [4]  Takođe, na rasizam „druge Srbije“ nam je više puta ukazivao i jedan od komentatora na našem sajtu, a bilo bi dobro da nam se opet javi – jer se pokazalo da je potpuno u pravu.

I na kraju ipak moramo ipak primetiti – kada se uzme u obzir njegov dosadašnji lik i delo, možemo reći: Čeda Jovanović zaista jeste evropski političar – ali Evrope Artura de Gobinoa, Hjustona Stjuarta Čemberlena i Vaše de Lapuža. One Evrope koja se ponovo budi, i kojoj smo dužni da se suprotstavimo.