Prvi „uspeh“ – novi dug

Nova Vlada Srbije nije još sastavila ni sto dana, a već pruža i previše povoda za sumnju da će umesto pompezno najavljenih promena nastaviti da se kreće istim smerom kao i prethodna. U kabinetu Ivice Dačića našlo se isuviše istih ljudi koji, iako rečima pokušavaju da se distanciraju od „starog režima“ i DS-a, svog nekadašnjeg stožera, delima pokazuju da nastavljaju po starom. Značajan pokazatelj starih navika jeste predlog za ukidanje samo sedam od oko 160 državnih agencija, dok se nova vlast kao svojim velikim uspehom hvali novim zaduživanjem, i to pod vrlo nepovoljnim uslovima.  

Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić saopštio je, naime, u četvrtak da je Srbija prodala milijardu dolara evroobveznica sa prinosom od 6,625 odsto, slavodobitno ističući da je to znatno niže od 7,5 posto koliko je iznosila kamata na obveznice koje je emitovala prethodna vlada. Dinkić je kao uspeh objavio i to da je država trebalo da se zaduži za 750 miliona dolara, a da je, zbog velike tražnje srpskih obveznica, „Srbija izašla u susret investitorima“ i zadužila se još 250 miliona. U istom  maniru hvalisanja bez pokrića, njegova savetnica Dragijana Petrović je pojasnila da najveća dobit od prodaje obveznica „nije samo dobra kamata“, nego i „vraćanje poverenja u Srbiju i njenu novu ekonomsku politiku“.

Istina je da ni mnoge zemlje u okruženju nemaju povoljnije uslove zaduživanja, što se ističe u medijskim napisima koji prate ovaj „uspeh“, ali, poređenja radi, Bugarska, čijoj privredi ne cvetaju ruže se u julu zadužila sa kamatom od 4,25 odsto. Makedonija ima privredu u lošijem stanju od srpske, a u aprilu se zadužila po stopi od 6,83 odsto. Čak i Španija, koja je u teškoj krizi, pozajmljuje po kamati od 5,6 odsto, Hrvatska 5,5 odsto, dok su gore od Srbije Mađarska koja ima stopu od 8,5 odsto, i bankrotirana Grčka, koja može da se zadužuje po kamati od 20 odsto.

Srbija jeste na ivici bankrota, za koji su umnogome zaslužni kadrovi poput večitog Mlađana Dinkića i sličnih gurua koji su privredu gurnuli u ambis, a sada ti isti, praćeni horom ekonomista, kao veliko dostignuće objavljuju da je država uspela da se još zaduži. Ipak, uprkos pokušaju da se to predstavi kao uspeh, i laicima je jasno da prodaja državnih obveznoca predstavlja najgori vid zaduživanja, a da se, uprkos Dinkićevim hvalospevima, i kamata od 6,6 odsto smatra neodrživo visokom. Verovatno zbog toga niko ne saopštava koliko će novca 2021, kada obveznice dospevaju na naplatu, morati da se vrati, a umesto toga u medijima se oglašavaju tzv. eksperti, inače bankarski lobisti, koji nas teše kako smo dobro prošli u ovoj rundi pozajmljivanja novca.

Pored kamate, ono što nije dobro jeste zaduživanje u dolarima, što može u okolnostima promene kursa dovesti do uvećanja troškova otplate, a „veliko interesovanje i poverenje investitora“ rezultat je ekspanzivne monetarne politike američkih Federalnih rezervi, odnosno najnovijeg štampanja dolara, koji se po već odavno uhodanoj šemi oplođuje putem kreditiranja država koje sve više padaju u dužničko ropstvo. 

Zaduživanje jeste nažalost u ovom momentu jedini način da država opstane, a nova vlada najavljuje mere koje će po njima u narednim godinama omogućiti da Srbija polako stane na noge. Ipak, hvalisanje novim dugovima i predstavljanje zaduživanja kao rezultata napretka srpske privrede navodi na pomisao da ni nova vlast ne odustaje od građenja Potemkinovih sela i vladanja putem prevara i opsena građana. I nova vlada nažalost pokazuje da za sada nastavlja sa ekonomijom presipanja iz šupljeg u prazno, i to sa debelom kamatom. Ostaje da se vidi da li će se naći neko dovoljno razuman da to zaustavi.