Predsednikova podrška

Vrhunski sportisti uvek su u žiži interesovanja široke javnosti. Ona  gotovo neprestano (što je uz današnji stepen razvijenosti elektronskih medija veoma jednostavno) prati takmičenja na kojima se nadmeću i divi se njihovim uspesima. Vodeći svetski političari, razume se, lako prepoznaju popularnost istaknutih sportista, pa se trude, kad god je to moguće, da se nađu negde oko pobedničkih postolja miljenika masa, ne bi li se tako, makar i posredno, koristili delom njihove slave. Njima se ne može zameriti što na ovaj način pokazuju svoju privrženost sportu i sportistima, očigledno je da su im oni potrebni, dok je sasvim drugo pitanje koliko su političari neophodni sportistima.

Srbija je mala, siromašna i prezadužena zemlja, ali se trudi da, kad god može, drži korak sa mnogo većim i bogatijim državama. Čak kad i sam narod u Srbiji ne postupa tako, tu su njegove vođe koje, razumljivo, ne žele da zaostaju za svojim inostranim kolegama

Najsvežiji primer za to mogli smo da vidimo na upravo završenom teniskom turniru u Vimbldonu.

Ako su se ko zna koliko puta do sada gđa Merkel, g. Oland ili neki treći državnik njihovog ranga potrudili  da odvoje svoje dragoceno vreme i stignu na  međunarodna takmičenja kako bi bodrili vrhunske sportiste iz svojih zemalja, da li je postojao neki razlog da tako nešto  ne učini i predsednik naše Republike?

Izgleda da nije.

U prošli petak, pošto je Novak Đoković ušao u ovogodišnje finale Vimbldona, iz ovdašnjih  medija saznali smo da će mu podršku u odlučujećem meču davati i predsednik Nikolić, za koga se dosad  nije znalo (bar ja to nisam čuo)  da je mnogo zainteresovan za teniski sport. Što, razume se, uopšte nije važno. Moguće je da su ga ovom sportu privukli upravo uspesi Novaka Đokovića, te je, eto, odlučio da svojim neposrednim prisustvom i navijanjem pomogne prvom teniseru sveta da po drugi put u karijeri dođe do pobede u finalu Vimbldona.

Kako je naš najbolji i vodeći svetski teniser, ipak, izgubio odlučujući meč, to bi se, izgleda, moglo zaključiti da predsednikova podrška, nažalost, nije bila dovoljno efikasna, i da zbog toga nije ni  proizvela povoljniji ishod po Novaka. S druge strane, moguća je i pretpostavka da bi naš Nole prošao još gore bez ove podrške. Da li bi, bez nje, svaki set izgubio sa još većom razlikom?

Posle svega, građanima naše siromašne i prezadužene zemlje ostaje samo da nagađaju  koliko je ovaj predsednikov izlet sa neuspelom podrškom stajao državu Srbiju (jer nema mnogo izgleda da će o tome biti zvanično obavešteni), dok će verovatno  sam g. Nikolić najbolje proceniti šta je svojom posetom Londonu dobio, a šta izgubio.