Poruke sa Bleda

Na samom kraju avgusta na Bledu u Sloveniji održan je peti po redu „Bledski strateški forum“, skup koji je okupio oko 400 političara, ekonomista, privrednika i naučnika iz celog sveta, među kojima i Kolina Pauela, bivšeg ministra odbrane SAD, generalnog sekretara Arapske lige Amr Musu, i Iva Leterma, premijera Belgije, koja trenutno predsedava EU. Skup su 30. avgusta otvorili zvaničnici Slovenije – ministar spoljnih poslova Samuel Žbogar, premijer Borut Pahor i predsednik Danilo Tirk, a pored njih učešće u diskusijama su pored ostalih uzeli i državna sekretarka u ministarstvu spoljnih poslova Indije Prenet Kaur, ministri spoljnih poslova Turske i Luksemburga, Ahmet Davotoglu i Žan Aselborn, ministri spoljnih poslova Mađarske i Slovačke, Peter Balaš i Miroslav Lajčak kao i generalni sekretar OEBS-a Mark Perin de Brišambo.

Učesnici foruma su, kako je saopšteno, raspravljali o raznim „izazovima“ predstojeće decenije – o energetskoj obnovi, oživljavanju privrede, „transformacijskoj moći interneta“. Pored ostalog, raspravljalo se i o Balkanu i Srbiji na panel diskusijama "Jačanje privrednog povezivanja Zapadnog Balkana kao pomoć u izlasku iz krize“, i "Ekonomski izazovi Zapadnog Balkana". Međutim, iako je Bledski forum okupio neke od najuticajnijih svetskih i evropskih zvaničnika, na njemu nije bilo predstavnika političkog života Srbije. Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić otkazao je učešće, kako je obrazložio, zbog zauzetosti drugim poslovima. Učešće je otkazao i predsednik Privredne komore Srbije, a u radu foruma je učestvovlo samo nekoliko predstavnika pojedinih srpskih privrednih organizacija.

O Balkanu, a ujedno i o Srbiji raspravljalo se i na panelu „Poverenje na Balkanu“, čiji su učesnici bili ministri spoljnih poslova BiH Sven Alkalaj, Hrvatske Gordan Jandroković, takozvani ministar za evropske integracije Kosova Besim Bećaj i potpredsednik Centra za inovacije američkog Mirovnog instituta Danijel Server. Učesnici ove diskusije zaključili da je Srbija ključ stabilnosti u regionu, ali je Server, koji je bio i najkritičniji prema ulozi Srbije, ukazao je da bi Beograd „morao da prestane da se bavi time da povrati ono što je izgubljeno u vreme Slobodana Miloševića, a pre svega Kosovo, i da se posveti svojim evropskim ambicijama.“ Prema Serverovim rečima, Srbija bi na taj način deblokirala i evropsku perspektivu BiH, koja je upala u "zamku" dejtonskog ustavnog poretka koji je neophodno reformisati.

Sa Serverom se saglasio i šef diplomatije BiH Sven Alakalaj, koji je izrazio nadu da će oktobarski izbori u njegovoj zemlji biti prilika za napredak države ka evroatlantskim integracijama. Alkalaj je naveo da je "članstvo u EU je važna perspektiva za BiH, ali da je trenutno prioritet pre svega NATO", pod čijim bi se okriljem očuvao „suverenitet i teritorijalni integritet BiH i sprečili uzroci bilo kakvog referenduma". U ovoj diskusiji učestvovao je i takozvani ministar za evropske integracije Kosova Besim Bećaj, koji je kazao da „Kosovo kao najmlađa država u regionu uopšte nema evropske perspektive i da da Priština od Brisela očekuje snažnije podsticaje kad se radi o hvatanju voza za EU.

Na panelima Bledskog foruma moglo se čuti još dosta značajnih mišljenja, ali kako je piše londonski „Ekonomist“[1], na većini konferencija je mnogo zanimljivije ono što se nezvanično govori i dešava po hodnicima. „Ekonomist“ navodi da se iz nezvaničnih razgovora na Bledu moglo zaključiti da unutar EU postoji „ogromna frustracija“ povodom situacije u BiH, odnosno dosadašnjeg nesupeha nametanja ustavnih reformi i revizije Dejtonskog ugovora. Povodom toga, na Bledu je uveliko kružio nezvanični plan da se posle oktobarskih izbora u BiH preduzme nova vrsta međunarodnog angažmana, za koji treba pridobiti i Rusiju i Tursku. Po toj ideji, nastaloj na iskustvu propalog „Butmirskog procesa“, novi proces unifikacije BiH bi trebao da vodi međunarodni predstavnik koji bi imao istu ulogu kao Marti Ahtisari prilikom ranijih „pregovora“ o Kosovu, kome bi onda sve tri bosanske strane učinile „bolne ustupke“, pošto već jedni drugima to ne žele ili ne mogu da učine.  

„Ekonomist“ navodi da su učesnici Bledskog foruma frustrirani i sadašnjom politikom Srbije, a da je „opšti osećaj da Srbija za sada uspeva da vešto manevriše između dva teška problema – Kosova i članstva u EU, tako da su sada „sve oči fokusirane na ono što će Srbija sledeće uraditi“.

Kako navodi „Ekonomist“, Danijel Server je, komentarišući sadašnju spoljnu politiku naše države, koja očigledno ne odgovara zemljama Zapada, ma koliko bila pomirljiva, nezvanično rekao da je u slučaju Srbije vreme za „strogu ljubav“ (tough love). Ovaj izraz u engleskom jeziku označava kada se neko strogo i oštro odnosi prema drugoj osobi, prema kojoj gaji osećanja ljubavi ili privlačnosti, sa namerom da joj pomogne na duže staze. To bi se najbolje moglo objasniti primerom roditelja koji strogo vaspitavaju svoju decu u cilju njihove buduće dobrobiti. Na sreću, na Bledu nije bilo nikog iz Srbije ko bi takvu vrstu „ljubavi“ mogao da uzvrati. A da li će Srbija uspeti da se izvuče iz gvozdenog zagrljaja koji joj je pripremljen, pokazaće naredni dani.