Pomirljivi tonovi Putina i Erdogana

Predsednici Rusije i Turske Vladimir Putin i Tajip Erdogan susreli su se u Istanbulu u vreme najzategnutijih odnosa između dve države, izazvane krizom u Siriji. Odnosi dve zemlje naglo su zahladneli kada su turski lovci presreli avion kompanije Sirian er na liniji Moskva-Damask, dok je zahtev Turske NATO-u da se na njenoj granici sa Sirijom postave protivraketni sistemi „Patriot“ izazvao dodatne proteste Moskve i grub odgovor turskog predsednika.

Iako je istambulski sastanak Putina i Erdogana bio 30. u poslednjih osam godina, okolnosti koje su ga pratile nisu nagoveštavale da će sva sporna pitanja lako biti potisnuta u stranu. Susret dva lidera protekao je međutim u pomirljivom tonu, a veliki biznis i milijarde evra su u velikoj meri izgladili nedavne incidente. Rusija je naime sada drugi ekonomski partner Turske, posle Nemačke, a poslovni interesi su toliko isprepletani i razvijeni da bi njihovo ugrožavanje obema stranama nanelo ogromne štete. Pragmatičan pristup problemima rezultirao je stavom da različita mišljenja o Siriji neće uticati na plan o povećanju trgovinske razmene na iznos od sto milijardi dolara, dok su delegacije dveju zemalja potpisale i 11 međudržavnih sporazuma. Rusija će takođe učestvovati u gradnji turske nuklearne centrale Akuju, koja bi trebalo da bude završena 2020, a za Moskvu od ogromnog značaja je što je „Gasprom” dobio dozvolu da preko turske teritorije prođe “Južni tok”, čija je gradnja jedan od glavnih prioriteta Rusije.

Razvijena poslovna saradnja i strateški interesi su uticali na to da lideri stave ekonomiju iznad politike, i ne žrtvuju bilateralne odnose. To je svakako navelo Rusiju da pređe preko incidenta sa sirijskim avionom, što je posebno vredno ne samo sa tačke gledišta dveju zemalja, već i radi održavanja političke stabilnosti u čitavom regionu. Ipak, i pored pozitivnih rezultata posete, problemi su ostali, ali je Rusija pokazala fleksibilnost i što se tiče pitanja raketa „Patriot“, pošto je Putinov pres sekretar Dmitrij Peskov izjavio da “Patriot” na tursko-sirijskoj granici neće rešiti krizu, ali neće ni pogoršati odnose Rusije i Turske. Putin je s druge strane saopštio i da će ispuniti ranije potpisane dogovore o isporuci protivbrodskih i protivvazdušnih raketa Siriji, ali i naglasio da Rusija nije Asadov advokat i branilac režima. 

Dosadašnji tok sirijske krize pokazao je da ju je bez Rusije nemoguće rešiti, a Turska je i pored pokušaja da utiče na Moskvu svesna njene ključne uloge. Nasuprot ranijoj zapaljivoj retorici, i Erdogan je posle susreta sa Putinom delovao mnogo pomirljivije, i istakao da i on i Putin imaju iskrenu želju da se prekine krvoproliće. Erdogan je najavio da će povodom toga ministri inostranih poslova dveju zemalja održati dodatne konsultacije, i saopštio da Turska nije zainteresovana za dalje raspirivanje sirijskog konflikta, koji preti humanitarnom katastrofom, i koji takođe i Turskoj nanosi velike štete zbog blokade granica.

Turskoj u slučaju dalje eskalacije sirijskog sukoba preti i rasplamsavanje sukoba sa Kurdima, što je na konferenciji za štampu posredno pomenuo i Putin, koji je izrazio zabrinutost za budućnost regiona. Zajednički rad Moskve i Ankare i povratak srdačnosti ne znači ipak da je Rusija spremna na povlačenje i prepuštanje Sirije, već bi se sudeći po izjavama, moglo zaključiti da je Ankara sada mnogo spremnija da uvaži argumente Moskve, koja ozbiljno računa na unutrašnju opoziciju u Siriji, odnosno Nacionalni koordinacioni komitet za demokratske promene, čija je delegacija protekle nedelje posetila Rusiju. Generalni koordinator ove organizacije Hasan Abdel Azim se izjasnio za povećanje uloge Rusije u regulisanju sirijskog problema, a Sirijci, koji su vodili pregovore u Moskvi, smatraju jednim od svojih glavnih zadataka ujedinjenje raštrkane opozicije, tim pre što je nedavni susret u Dohi lidera spoljne opozicije demonstrirao duboki raskol u njihovim redovima. Opozicija računa na pomoć Rusije i SAD, da bi se sazvala nova međunarodna konferencija o Siriji, koja bi takođe trebala da stavi na sto inicijativu Moskve. 

Za Rusiju je ipak najvažnije što je lider unutrašnje opozicije saopštio da njihov komitet smatra da Rusija ima pravo da ostane na svojoj bazi Tartus i onda kada Sirija postane prava demokratska država. Moskva ima rešenje za Siriju, koje bi, ako bi bilo primenjeno, moglo da dovede do rešenja sukoba, uz očivanje vitalnih interesa Rusije, odnosno očuvanja njene pomreske baze u Sredozemlju. Susret sa Erdoganom sugeriše da su povećane šanse da ruski plan prihvati i Ankara, ali je u isto vreme Vašington veoma zaoštrio retoriku i Asadu već pripretio vojnom intervencijom. U tom slučaju, odnosi Moskve i Ankare će se naći na veoma ozbiljnom testu, a kriza u Siriji razviti do nesagledivih posledica.