Pileća i svinjska sreća

Birokratske regulative Evropske unije često izgledaju kao da se kose za zdravim razumom, a kod nas je kao simbol evropskih apsurda postao poznat propis o izgledu i veličini krastavca koji može da se prodaje u EU. Evrobirokratija reguliše celokupnu oblast proizvodnje hrane, u čijim okvirima je takođe strogo propisano držanje i uzgoj domaćih životinja. Svima koji se time ne bave ova pravila često zvuče nerazumljivo, čak i komično, dok se propisi pravdaju željom da životinje namenjene ljudskoj ishrani tokom svog (uglavnom kratkog) života ne podležu nikakvom mučenju i stresu.

U skladu s tom praksom, od 1. januara ove godine u EU je na primer započelo sprovođenje propisa o držanju kokošaka nosilja, kojim se zabranjuje da one budu u običnim kavezima, već moraju biti u onima sa gnezdima i šipkama za sedenje, koji imitiraju prirodno okruženje i koji treba da imaju površinu od 750 kvadratnih centimetara. Evropski propisi uzgajanja živine podrazumevaju da se kokoške drže u kavezima u kojima, između ostalog, mogu da oštre kljun.

Propisi za držanje na primer svinja su još stroži. Oni bukvalno u santimetar propisuju koliko prostora svaka vrsta svinje mora da dobije, kakva mora da bude površina poda, ko­li­ko jako mo­ra da je osve­tlje­nje, i ko­li­ko de­ci­be­la sme da bu­de bu­ka. Regulativa EU predviđa da se tradicionalni obori za prasne krmače ne smeju koristiti, a oni su već zabranjeni u Velikoj Britaniji i Švedskoj, zbog zahteva  grupa za zaštitu životinja, koje naime ističu da su ti obori u kojima se krmače drže toliko uski da one ne mogu ni da se okrenu ili ostvare vezu sa drugim svinjama. Zakon zato predviđa da se suprasne krmače čuvaju u grupi, a ne kao dosad pojedinačno, a krmače sa prasićima trebalo bi da se drže u specijalnim kućicama, na pašnjaku ograđenom električnom ogradom ili u prostoru u okviru farme.

Insistiranjem na svinjskim i pilećim pravima evropski zakonodavci zapravo pokušavaju da ublaže teške posledice industrijskog gajenja životinja, koje se na velikim farmama gaje u veoma surovim uslovima. Način na koji ove nesrećne životinje žive, pored ostalog, izaziva ozbiljne poremećaje u njihovom ponašanju, pa je tako kod pilića primećen i kanibalizam, a kod svinja, koje prirodno imaju veliku potrebu za kretanjem, zbog nedostatka prostora je uočeno veliko povećanje agresivnosti. Na farmama se stoga često dešava da frustrirane svinje jedne drugima grizu i jedu repove i uši, a kao rešenje tog problema evrobirokratija je nesrećnim životinjama pored propisa, ponudila i – igračke. Naime, prema propisima za gajenje usvojenim 2008, koji su obavezni za sve članice od ove godine, da bi sprečile izlive svinjskog nasilja, pored ostalih mera, uzgajivači životinjama moraju da daju igračke kojima bi se one zanimale, ili lance koje bi grizle umesto komšijskih repova.  

S obzirom na apsurdnost pojedinih propisa, poput onog sa igračkama, mnogi evropski farmeri imaju teškoće u njihovoj primeni, a neke siromašnije države članice EU se još nisu prilagodile novim pravilima. Pošto Srbija hrli ka EU ona je 2010. godine usvojila Zakon o dobrobiti životinja, koji takođe propisuje načine držanja životinja, doduše ne toliko detaljno kao EU, i koji se za sada ne sprovodi. Tradicionalno uzgajanje kokošaka nije dovedeno u pitanje, pošto pravila važe samo za velike proizvođače, koji imaju više od 350 kokošaka, ali zah­te­vi ko­ji se pred velike uzgajivače po­sta­vlja­lju tra­že velika fi­nan­sij­ska ula­ga­nja. Prema nekim procenama, veliki domaći uzgajivači bi za prilagođavanje EU standardima morali da ulože oko 80 miliona evra, a kako su mnogi već zaduženi, novi krediti bi im bili dodatni kamen oko vrata. Do tada, jaja će moći da prodaju samo na domaćem tržištu, a slični problemi se javljaju i kod ostalih velikih uzgajivača ostalih domaćih životinja. 

Naizgled besmisleni propisi kojima se mi laici smejemo, prekrivaju zapravo ozbiljne finansijske interese. Posle stupanja na snagu u januaru ove godine pravila koja zabranjuju gajenje koka nosilja u manjim kavezima u Evropi je došlo do naglog skoka cene jaja. U nekim zemljama, kao što je Češka, cena je čak udvostručena. Takođe, prema procenama, broj svinja u EU će se smanjiti zbog pooštravanja zakona o njihovom gajenju, za oko deset odsto, što će prema predviđanjima dovesti do nestašica i velikih skokova cena. Kvalitet hrane koju jedemo zaista zavisi od načina uzgoja domaćih životinja, ali, s obzirom na pravac kojim se kreće poljoprivredno zakonodavstvo u Evropi, izgleda da će, što životinje budu "srećnije", građani biti nesrećniji.