Nove mere – još jedna laž o boljem životu

Pre neki dan emitovana nam je još jedna epizoda domaće političke sapunice, mada je bolje reći tragedije koju živimo, u kojoj su se glavni glumci Vlade Srbije potrudili da poverujemo da su sami doneli šest mera u cilju stabilizacije srpske ekonomije i njenog dalje oporavka. U jučerašnjoj predstavi, trojac Vučić-Dačić i Nikolić je uobičajeno korektno odradio svoje uloge, dok je „spešl gest star“ Lazar Krstić ozbiljnim licem izdeklamovao svoju recitaciju, sastavljenu po uputstvima Međunarodnog monetarnog fonda, koji je naravno odmah pozitivno ocenio predložene mere, što je sasvim dovoljno da shvatimo da nam i dalje dobro biti neće.

MMF je saopštio da će puna promena novih mera „biti značajan korak u dobrom smeru i signal rešenosti srpskih vlasti“, ali i upozorio da će biti potrebno da se donesu i primene „dodatne sveobuhvatne i dugotrajne mere“. To bi trebalo da znači da su šest tačaka, koje su usmerene na uštede u javnom sektoru, samo početak „bola“ koji nas čeka do obećane nove Srbije. Da smo tek na početku, potvrdio je i sam ministar Krstić, koji je mere opisao kao rezove tupim nožem, dok je član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković najavio da Vlada treba da tokom 2014. preduzme i korektivne mere, „ako vidi da reakcija u budžetu i međunarodne javnosti nije povoljna“.

Predstavnici Vlade su demagoški izrazili očekivanje da će reforme srpsku ekonomiju postaviti na zdrave noge, ali njihov spisak lepih želja pre pokazuje da ne postoji nikakav plan van planova MMF-a, i da su reformatori, kao što se to uvek dešava u zemljama koje potpadnu pod diktat međunarodnih finansijskih krvopija, pre svega namerni da teret krize prenesu na građane. Zbog rastućeg siromaštva Vlada nije imala hrabrosti da odmah do kraja preseče po kroju MMF-a, pa su donete mere nešto blaža varijanta onoga što je predloženo iz Vašingtona i srpskog tzv. Fiskalnog saveta. Penzije i plate ispod 60 000 dinara neće biti dirane, ali će zbog povećanja PDV-a najsiromašniji građani biti oštećeni poskupljenjima osnovnih namirnica, komunalija i lekova.

Predstavnici vlasti ukazali su nam da je Srbija „tek na početku puta“, a u nastavku bi trebalo da očekujemo još više nezaposlenih zbog gašenja brojnih preduzeća koja su do sada primala subvencije, otpuštanje velikog broja ljudi iz javnog sektora, ulazak stranog kapitala u preostala javna preduzeća poput EPS-a, Telekoma, Srbijagasa, kao i privatizaciju komunalnih preduzeća. MMF je takođe pomenuo koncesije, a Zakon o radu još nije dovoljno „fleksibilan“ da bi zadovoljio interese poslodavaca.

Mere Vlade Srbije predstavljaju samo jedan korak ka potpunom prihvatanju zahteva MMF-a i potpunom potčinjavanju građana Srbije domaćem, a pre svega stranom kapitalu, i njihovom svođenju na jeftinu i očajnu radnu snagu. Ova vlada i nije pokazala ništa drugo osim volje da prihvata sve uslove svojih pokrovitelja, samo ne odmah, nego podmuklo i polako. Oni i ne smeju da menjaju politiku, i ne smeju da menjaju ništa ni u sferi ekonomije već nameću mere koje ne mogu da daju rezultate, niti su ih bilo gde dale.

Najžalosnije od svega je to što su Vučić, Dačić i Nikolić izdaju na Kosovu pokrivali obećanjima o ekonomskom napretku koji će građane izbaviti od preteće bede, i o ekonomski jakoj Srbiji koja će kasnije moći da se ponovo bori za svoje nacionalne interese. Umesto toga, rad po direktivama MMF-a će zemlju samo gurnuti još dublje u siromaštvo i status kolonije, dok jednog dana Srbi shvate da nema ni Kosova, ni Evrope ni novca, već samo teških, sumornih i bedno plaćenih poslova,a da je zemlja pretvorena u evropski Bangladeš.

Uprkos pažljivo organizovanoj medijskoj mašini koja od prevaranata u Vladi stvara sliku vođa i državnika, njihovi postupci pokazuju da se ova vlada od ranijih razlikuje jedino po tome što se ne boji da sistematski laže svoje građane, koje strah od bede tera da svoje poslednje nade ulažu u lutke na koncu koje nas tobože vode. Laž je postala jedini način opstanka sadašnje vladajuće garniture, ali, kako je to davno rekao Abraham Linkoln, nikada ne možeš lagati sve ljude sve vreme.