„Njihovi“ i „naši“

Dok se ne formira nova vlada, i dok se naši jadni političari preznojavaju pred izborom Brisel ili Moskva, srpskoj javnosti su bačene nove koske ne bi li se opet zanimala sporednim stvarima, dok se u diplomatskim kuloarima i briselskim hodnicima ponovo odlučuje o budućnosti Srbije. Provokacijom „Žena u crnom“ i reakcijom na nju, kao i spiskom izdajnika, koji su sastavili SNP Naši, ponovo je podgrejan stari sukob na liniji prva-druga Srbija, iako je velikom pobedom naprednjaka on već potpuno obesmišljen, dok je čitavim skandalom ponovo omogućeno da se Srbija predstavi kao država čije fašistoidno nasleđe i dalje treba da bude tretirano jakim proevropskim kiselinama.

U danima kada se Srbija prisećala početka zločinačke NATO agresije, vrlo neukusnim i provokativnim performansom Žene u crnom su 26. marta obeležile 15 godina „od zločina nad albanskim civilima na Kosovu“, na šta je javno reagovao Radomir Počuča, bivši voditelj na RTV Pink i odnedavno zaposlen u Protivterorističkoj jedinici MUP-a. Njegov poziv navijačima da reaguju protumačen je odmah kao poziv na linč, "Žene u crnom“ su najavile tužbu, a uz ostale je reagovala organizacija "Amnesti internešnel" obraćajući se direktno Aleksandru Vučiću.

Istovremeno, podjednaku buru istovremeno je izazvao i spisak 30 najvećih „srbomrzaca i izdajnika“ koji su objavili SNP Naši, a ova lista je, iako se u njoj ne poziva eksplicitno na nasilje, takođe izazvala oštre komentare pojedinih državnih tela, novinarskih udruženja i brojnih stranaka, poput LSV, LDP, DS, Borisa Tadića, Saše Radulovića. SNS je takođe osudila ovo „širenje mržnje“ ističući „da je prošlo vreme u kom je država takvo ponašanje tolerisala.“ U skladu sa reakcijama najjače stranke, država je, naravno, hitno reagovala, preko Tužilaštva za visokotehnološki kriminal, koje je saopštilo da je protiv Počuče i SNP Naši već pokrenut predistražni postupak na osnovu krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti i rasna i druga diskriminacija.

Srbija je uvek bila zemlja puna krajnosti, sve dok nije nabujao naprednjački mulj. U Srbiji su, s jedne strane, mnogi olako proglašavani za izdajnike, dok je, s druge strane, bilo dozvoljeno svako ruženje i satanizacija sopstvene zemlje i naroda, i tolerisan i gotovo ohrabrivan govor mržnje, samo ako je uperen protiv Srbije i Srba. Najgore optuživanje i blaćenje teklo je kao na filmskoj traci, dok su sudovi i mediji presuđivali pojedincima iz desničarskog miljea, iako je u isto vreme proevropska kvazielita i sama pravila svoje spiskove za odstrel, poput čuvenog spiska Fonda „Biljana Kovačević Vučo“ i Centra za kulturnu dekontaminaciju,  u kome su pobrojani svi nosioci javnih funkcija u vreme režima Slobodana Miloševića, bez obzira na to da li im je suđeno za prekršaje ili ne.

Ne treba stoga sumnjati da će i ovog puta država reagovati strogo, u skladu sa „evropskim“ načelima. Ipak, istini za volju, treba pomenuti jednu nedavnu presudu, koja može vratiti nadu da je ipak moguće ostvariti ravnotežu i da se granice dozvoljenog mogu postaviti svim učesnicima u javnom životu. Viši sud u Beogradu nedavno je osudio tri osobe na godinu dana zatvora, uslovno na tri godine, zbog pretnji i uvredljivih komentara na internet forumu Peščanika, iznetih na račun Borisa Malagurskog i Ivane Rajović, autora filma "Pretpostavka pravde", koji se bavi ubistvom francuskog navijača Brisa Tatona u Beogradu. Na presudu ekstremistima sa Peščanika nije, naravno, stigla nijedna reakcija onih koji se uvek javljaju kao dežurni čuvari prava i života, već se oglasio samo pomenuti portal tekstom u kome je odluku suda nazvao „parodijom pravde“.

Bez obzira na takvu reakciju i ćutanje ostalih, ova presuda je dokaz da dvostruki standardi i podele na "naše" i "njihove" mogu da se izbegnu, i ona svakako pokazuje smer kojim se treba kretati. Na sudu je da, ako je moguće, pokaže maksimalnu objektivnost, pa ako treba, neka svako odgovara za posledice izrečenog i napisanog, pa bili to komentatori i autori sa Peščanika, bio to Počuča ili SNP Naši. U tom slučaju, niko ne bi olako pravio nikakve spiskove, ali ni Žene u crnom i svi slični njima ne bi mogli godinama tako cinično i nekažnjeno da vređaju žrtve sopstvenog naroda.