Nije gotovo kad je gotovo, nego kada to kaže Merkelova

Otkako su počela nastojanja Evropske unije da i našu zemlju primi u svoje redove, otprilike na svakih šest meseci strani i srpski političari obaveštavaju ovdašnju javnost da će u Briselu uskoro biti određen datum početka pregovora o pridruživanju. To tek što se nije desilo, potrebno je još samo da ispunimo jedan ili dva uslovčića (što je njihov blaži izraz za ucenu), pa će se Srbija naći među članicama EU. “Nadamo se da ćemo pregovore započeti najkasnije krajem oktobra”, zadovoljno i samouvereno začuje se od naših političara negde početkom aprila. Prođe zatim pet do šest meseci, a oni onda saopšte da će datum najverovatnije biti poznat krajem juna ili početkom jula sledeće godine. U junu i julu se pokaže da se, nažalost, još nisu stekli svi neophodni uslovi, ali da ne treba ni sumnjati da će pregovori početi u novembru ili prvih dana decembra. I tako iz godine u godinu.

Ni sad se ništa nije promenilo. Kako je 1. januar sasvim blizu, vođe EU potrudile su se da Srbiji podele uobičajeni novogodišnji poklon – obećanje o datumu početka pregovora o pridruživanju naše zemlje Evropskoj uniji, a koje će svakako biti ispunjeno jednog lepog dana, ili možda i pre.

Taj datum, koji donosi ogromnu radost i sreću našim političarima na vlasti (vlasnicima, kako se nekada govorilo, ali je to značenje danas zaboravljeno), nije, ipak, određen ni ovom prilikom. Što bi se moglo opisati i ovako: “Nismo se ništa dogovorili, ali smo se konstruktivno sporazumeli kada ćemo se ponovo sastati radi dogovora”.

Važno je samo da nisu zaboravili da nam pošalju jasnu poruku da određivanje datuma za početak pregovora zavisi od toga koliko ćemo se truditi da živimo i radimo prema njihovim upustvima i savetima, zatim da nastavimo sa reformama (ma šta to značilo), a postignemo i zadovoljavajući napredak u dijalogu sa Prištinom (što već spada u sasvim jasnu poruku). Kako EU ima dvadeset sedam članica, nije nikakvo iznenađenje što iz Brisela stižu različite izjave, očigledno ponekad neusaglašene, neretko čak i suprotne, ali kako bi i mogle da budu drugačije pored tolikih zemalja.

Slično je bilo i sada. Po jednom saopštenju, doznajemo da bi pregovori o pridruživanju mogli da počnu između 1. januara i 1. jula. Obratite pažnju na izraz: "Pregovori bi mogli da počnu između 1. januara i 1. jula 2013”. S druge strane, g. File, evropski komesar za proširenje (a on, valjda to najbolje zna) izražava nadu da će datum pregovora (a ne njihov početak!) biti određen u junu iduće godine. Što verovatno znači da će opet sve ličiti na staru i nama dobro poznatu priču:

Jedna grupa zemalja je tobože blaža i saosećajnija i ona “navija” da se Srbiji što pre odredi datum početka pregovora, dajući joj i “snažnu podršku na putu u Evropu”, dok druge igraju uloge strogih učiteljica, prete kažiprstom zbog nedovoljne kooperativnosti i traže još odlučnije i brže ispunjavanje zahteva iz Brisela i Vašingtona.

Tako su od ministara zemalja članica EU i ovog meseca stigle izjave koje bi zbunile svakoga ko na njih nije već oguglao. Jedan nas hvali i tapše po ramenu što uspešno razgovaramo i pregovaramo sa kosovskim zločincima, drugi šalje podsticajne, ohrabrujuće reči o izgledima da se datum o početku pregovora odredi ukoliko se “normalizuju odnosi Beograda i Prištine”, treći zaključuje da je Srbija zaslužila ohrabrenje EU, četvrti upozorava da je dodeljivanje datuma još neizvesno, dok peti ministar strogo napominje kako podržava evropsku integraciju zapadnog Balkana, ali da prethodno treba da se ispune uslovi koje su ispunile i sve druge članice.

I tek što su se bezazleni srpski optimisti još jednom obradovali ohrabrujućim porukama iz Brisela, stigao je hladan tuš nemačke kancelarke: "Evropska unija zasad ne razmišlja o povećanju broja članica”. Što u prevodu znači: nije gotovo kad je gotovo, već kad to odredi gospođa Merkel.