Naš prijatelj Erdogan

Od kako je prethodna vlada zauzela radikalan proevropski kurs i odlučila da u maniru saradnje i tolerancije svima pruži ruku pomirenja, stekli smo naizgled mnogo novih prijatelja, koji su u Beogradu bili dočekani raširenih ruku, dok su se naši lideri odazivali raznim diplomatskim inicijativama i pohodili okolne prestonice. Srbija je pružala ruku ne razmišljajući da mnogi od novih prijatelja i dalje zdušno rade na tome da nam država bude što manja i slabija, pa smo tako naprasno postali bliski i sa vekovnim neprijateljem - Turskom. Naivno se mislilo da će se sa opuštenim razgovorima i osmesima na Bosforu, u Beogradu i Sarajevu promeniti nešto, ali umesto podrške, zauzvrat smo dobili Erdoganov poklič u Prizrenu da je Kosovo Turska, i to u društvu Hašima Tačija, dok se funkcionerima Srbije zabranjuje ulazak na Kosovo i Metohiju.

Ovako brutalan udarac prijatelja iz Ankare nije, izgleda, bio očekivan u zvaničnom Beogradu, čak ni među domaćim političarima naviknutim na neprestane šamare i ćuške, tako da su prve reakcije bile nemušte izjave da takve reči ne doprinose napretku dobrosusedskih odnosa. Ozbiljna država bi odmah preduzela korake kroz niz diplomatskih instrumenata koji joj stoje na raspolaganju, ali, umesto toga, nemoćna Vlada Srbije se za pomoć obratila Briselu, da ne bi sama morala da upućuje demarš Ankari, čega se verovatno plaši.

Dok se čekala pomoć „prijatelja“ iz Evrope, odatle se oglasio samo za nas nevažni lider austrijske Slobodarske stranke Hans Kristijan Štrahe, ali smo zato na domaćoj sceni ponovo gledali još jedan šou PPV-a Aleksandra Vučića i njegovog posilnog Aleksandra Vulina, kojima je sramota sa Erdoganom odlično poslužila da malo poprave svoj nekadašnji patriotski rejting, urušen politikom prema Kosovu. Vučić je najpre preko „Naših novina“ objavio da će od Turske tražiti izvinjenje, da bi se iznenada u Beogradu našlo oko dve hiljade kosovskih Srba, koji su, kako su objasnili, došli da protestuju zbog odluka Prištine i zbog izjave turskog premijera. Kosovci su tražili "svog" Vulina i Vučića, koji su ih lepo primili i objasnili im da će im uskoro doći, i opomenuli da izađu na izbore države koju su posredno priznali briselskim pregovorima.

I sadašnja i bivša vlada su saučestvovale u komadanju sopstvene teritorije i sve učinile ne bi li Kosovo konačno otrgle od Srbije, da bi sada naši političari, kao svoj najveći uspeh, predstavljali svoju posetu tamošnjim Srbima, i to po manastirima, gde im je dozvoljeno.

I kad već pričamo o Erdoganu, i sadašnja vlada je, kao i bivša, pravila velike planove o saradnji sa Turskom, pa se onda čini pomalo i apsurdno da se diže uzbuna zbog njegove izjave, kad već Turska nije neprijatelj. Turski premijer, uostalom, i nije rekao ništa novo – slične izjave iz Ankare su se i ranije mogle čuti, pa niko iz Srbije nije reagovao.

Kada se malo razmisli, možda Erdogan i jeste prijatelj Srbije, i to ove sadašnje, koja govori o Evropi, a u politici primenjuje osmanlijske običaje. Pa kad su već slični, zašto se ne bi pomogli – možda je i Erdogan odlučio da, kao što je red, izađe u susret svojim beogradskim prijateljima i pomogne im da glume patriote, još neki dan dok ne prođu izbori. Ko zna, sve je moguće. Prijatelji i služe da se razumeju i ispomažu.