Латентни сепаратизам Бојана Пајтића

Ко мисли о политичкој Србији и Србима, не би смео да превиди једну бољку звану сепаратизам као облик националне и државне дезинтеграције. Као и свака друга болест, и ова политичка има два облика – један, који се не види али поступно наступа, шири се и јача; и други, који се јасно показује на светлу дана, не скрива се, сви га виде и чују.

У српској националној историји, рвале су се две силе – интегративна и саморастурачка. Наше време даје маха овој другој а у српском национу је нашла плодније тло него у другима, на пример, бившим југословенским. А овде и данас, ова пошаст по целину националних интереса је најприсутнија у Војводини. У овој вишенационалној српској аутономији, отворено и са нескривеном нетрпељивошћу према Србији, наступају групације Срба са стратегијом сепаратизма коју можемо именовати «корак по корак». То нису бројне групације српских анти-Срба (са бившим комунистима на челу), али за сваку биљку, па и коров, потребно је семе. Да ли ће ово семе корова имати више баштована него данас, зависи и од оних Срба који држе до вредности националне целине. Да ли ће им се супротставити или ће будистички гледати у свој пупак? Али, није ту реч само о политичкој борби већ и о политичком деловању у оквиру или против закона. Ако неко разапне транспарент са поруком да је Нови Сад главни град, да ли чувари закона треба да реагују. А деловање у циљу одбране националних вредности, знали су ови исти чувари да хитро санкционишу.

Међутим, то су сепаратисти који се не прикривају. За нашу националну и политичку будућност, далеко су значајнији они «Војвођани» који припадају латентним сепаратистима. Они говоре са позиција власти али делују у працу растакања националне и државне целине. Примера је више, а последњи је свакако одлука Уставног суда Србије да прогласи неуставним двадесетак делова Закона о надлежности АП Војводина. Ево како је хајку против одлука Уставног суда, који је подсетимо, чувар уставности државе Србије, повео нико други до председник Владе АП Војводине, Бојан Пајтић. У разговору за Политику 14. јула 2012. он је, поред отвореног непоштовања ауторитета Уставног суда, изнео два «аргумента» у прилог војвођанској ствари.

Први: «Војвођани нису гласали ни за Устав, ни за Николића као председника, ни за владу, али ће поштовати и тај устав, и тог председника и ту владу, јер знају ред. Међутим, они који врше власт у овој земљи морају поштовати грађане Војводине упркос томе што имају политички другачије опредељење».

Други: «Као правник, могу да кажем да нас УСС брука у међународној заједници».

Први исказ је одличан пример латентног сепаратизма. Најпре, Пајтић користи израз Војвођани а не грађани Војводине. Прво значење је територијално етничко а друго је неутрално у том погледу, јер рачуна са грађанима који припадају различитим националним заједницама. Друго, тврдња да ти Војвођани нису гласали ни за устав ни за Николића ни за владу је обмана најнижег нивоа. Ни за устав ни за Николића ни за владу нису гласали СВИ грађани Војводине. Неки су гласали, а да ли је била већина или мањина једнако је важно колико и однос гласова у некој општини. Када би довели до апсурда ову Пајтићеву генијалност, онда би свака општина у Србији могла да се руководи бројем гласова у једном изборном циклусу у односу на Устав, Николића, Владу. Па ни за Пајтићеву Владу у административном Новом Саду нису сви грађани Војводине гласали! Шта на то каже «премијер» АП Војводине? Треће, не поштују се Устав, предеседник државе и влада зато што је то «ред» као што је ред да се поздрави на улици познаник. То је политичка и законска дужност а не добра воља Пајтића и његових сабораца. Државе без тих дужности не функционишу.

Други «аргумент» правника треба да баци прашину у очи. Рећи за себе да си правник нише не значи у наступу блаћења Уставног суда Србије. И да је правник који се бави уставним правом не би нас убедио да је истина у његовим рукама. Ако у доношењу судских одлука, судије гласају па се прегласавају, онда то значи да се правници разликују у свим елементима доношења одлуке. Суштинска ствар није у томе да ли је неко правник или није, већ да ли има правну културу која налаже да се Устав поштује, да се закони поштују све док су на снази. Не треба подвлачити очекивање да у томе треба да предњаче функционери на свим нивоима власти. Јер, ако се они деструктивно односе према одлукама суда, како ће тек обични грађани!?

Овај последњи, као и низ претходних јавних наступа Бојана Пајтића, уверавају нас да је то политички функционер ДС који на заобилазан начин гура војвођански интерес на штету републичког. Он наступа као да је Војводина његова својина. Као да нема идеолошку и правно-политичку опозицију. Све што се догађало око Статута злокобна је најава унутарсрпских сукоба. Да се то не би догодило, политичка јавност која држи до вредности националне целине треба да правно, политички и национално оспорава сваки сепаратистички сценарио, сваки њен корак, било да се јавља на манифестном или латентном нивоу.