Kraj "ružičastog" života u EU

Građanstvo Srbije je već toliko omamljeno proevropskom propagandom da život u EU gotovo da više i ne može da zamisli drugačije nego kao ispunjenje sna o dobrom životu, koji će početi istog trenutka kad nas Evropa primi u svoje okrilje. I dok se vlada sizifovski muči da dokaže da posle svih šamara zaslužuje bar ratifikaciju SSP-a, ojađena Srbija gleda na Uniju kroz ružičaste naočare, a građani zaslepljeni propagandnim sjajem ne vide ni balvane u svojim, a kamoli evropskim očima. Pri tome, ni zemlje članice EU nisu nimalo imune na probleme koje muče Srbiju, poput korupcije i nepotizma.

Poslednji primer takvih društvenih poroka desio se baš u kolevci parlamentarizma i moderne demokratije, odnosno u Velikoj Britaniji, tako omiljenoj i poštovanoj među našim entuzijastima. Nedavno je objavljeno da je Dejvid Loz, član tamošnje Liberalno demokratske partije i glavni sekretar u Ministarstvu finansija nove vlade morao da podnese ostavku zato što je otkriveno da je od 2001. do 2009. novcem poreskih obveznika plaćao stan svom dugogodišnjem ljubavniku. Da prekršaj bude još teži, Loz je drugi čovek u ovom ministarstvu zadužen upravo za smanjenje budžetskih troškova, pri čemu je njegova ljubav poreske obveznike koštala samo 40.000 funti. Zakonom iz 2006. poslanicima u Britaniji je zabranjeno da iznajmljuju stanove svojim partnerima, što pokazuje da su se ljubavna gnezda i ranije gradila državnim parama, a Loz je svoj postupak pravdao time što je smatrao da nije prekršio zakon jer, kako je rekao, sa svojim partnerom nije živeo u zakonski regulisanoj zajednici.

Iako je par svoju vezu držao u tajnosti, afera je ipak otkrivena, a neoprezni sekretar se izvinio i obećao da će odmah vratiti novac koji duguje. Ovakav slučaj zloupotrebe ipak nije izuzetak za Britaniju, čija je javnost prošle godine bila zapanjena kada se otkrilo da su se poslanici parlamenta razbacivali državnim novcem. Sprovedena istraga je pokazala da su pojedini poslanici koristili javni novac za otplaćivanje hipoteka, popravku teniskih terena, kupovinu luksuznog nameštaja, pa čak i za troškove poput zamene sijalica u kućama, čišćenje bazena i kupovinu hrane za kućne ljubimce.

Situacija u parlamentu i najnoviji slučaj visokog činovnika nove vlade samo su delić problema britanskog društva, a da je stanje ozbiljno, svedoči i izlaganje novog premijera Dejvida Kamerona, koji je nedavno saopštio da je zemlja u težoj finansijskoj situaciji nego što se pretpostavljalo, i da će biti neophodna drastična smanjenja budžetskih troškova da bi se izbegla dužnička kriza poput one u Grčkoj. Britanski budžetski deficit iznosi oko 226 milijardi dolara, odnosno 11 odsto nacionalnog bruto proizvoda, što je jedan od najvećih deficita među razvijenim zemljama, a Kameron je objasnio da je Grčka upozorenje šta može da se dogodi zemljama koje nastavljaju da troše daleko više nego što imaju.

Upozorenje Dejvida Kamerona govori da je i u Britaniji otkucalo pet do dvanaest, a da je vreme slatkog i ružičastog života očigledno završeno, kao uostalom i u ostatku Evrope. Slatkorečiva retorika i nerealni snovi se u jednoj po jednoj državi EU pretvaraju u nimalo veselu realnost. Evropa više na sebe ne gleda ružičastim naočarama, i očigledno je da je vreme da to isto uradi i Srbija. Jer, što više bude verovala u bajke i snove koje sada sama sanja, buđenje će biti sve teže, a narkotizovani srpski evropski san će se pretvoriti u komu.