Kraj "nadgledanja zločina"

Samoproglašena "Međunarodna upravljačka grupa" proglasila je u ponedeljak kraj „nadgledane nezavisnosti“ samoproglašene Republike Kosovo, čime je naznačeno da ta veštačka tvorevina zapadnih centara moći sposobna za samostalan državni život. Tzv. međunarodna zajednica više neće imati ovlašćenja izvršne vlasti na Kosovu, ali će u pokrajini ostati oko 6000 pripadnika KFOR-a i oko 1 000 pripadnika Euleksa, koji će kako je (cinično) rečeno „nastaviti partnerstvo s vladom u Prištini u izgradnji demokratske, multietničke zemlje integrisane u Evropsku uniju“.

Četiri godine od početka procesa nadgledanja, Kosovo ima svoj Ustav, zastavu i himnu, granične kontrole, vojsku, obaveštajnu službu i policiju, kao i mogućnost da potpisuje međunarodne sporazume i postane član međunarodnih organizacija. I pored toga, Kosovo ipak nije ništa više no kvazidržava, koja nema međunarodni pravni subjektivitet, ni puno međunarodno priznanje. Samo 91 (po američkim izvorima 89) od 193 članice UN nacije priznaju „najmlađu evropsku državu“, koju ne priznaju ni pet članica EU (Španija, Kipar, Grčka, Rumunija i Slovačka), a koja nije član ni UN, ni OEBS-a ni mnogih ostalih međunarodnih organizacija.

Pokrajina ni ekonomski nije ni na koji način u stanju da stane na svoje noge, i ona opstaje samo uz veliku ekonomsku pomoć. Prosečni godišnji prihod iznosi oko 2000 evra po osobi, 40 odsto stanovništva živi u siromaštvu, dok je zvanična nezaposlenost 43 odsto. Korupcija i kriminal su sveprisutni, dok su na vlasti upravo kriminalizovane strukture, koje su od te teritorije napravile jedan od najvažnijih centara za proizvodnju i krijumačarenje narkotika.

„Političku elitu“ na čelu sa takozvanim premijerom Hašimom Tačijem čine ljudi usko povezani sa međunarodnim lancem trgovine organa, dok najnovije svedočenje zaštićenog svedoka i neposrednog učesnika u ovim užasavajućim zločinima pokazuje svu monstruoznost nekadašnjih lidera OVK, a danas „uglednih“ političara sa kojima su za istim stolom na svečanosti u Prištini sedeli gosti iz EU i SAD.

Na proslavi sticanja „pune nezavisnosti“ prištinski zvaničnici izrazili „svoju posvećenost“ daljoj izgradnji „demokratskog i multietničkog“ Kosova. Fraze prikladne evropskim ušima izgovarali su oni čije su ruke uprljane krvlju, i koje se ne mogu oprati i pored sve želje Filipa Rikera, Pitera Fejta i ostalih gostiju koji su nastojali da Kosovo predstave kao normalnu državu koja će „nastaviti s reformama koje su neophodne da jednog dana postane članica EU“. Uprkos velikim rečima izrečenim u Prištini, Kosovom danas upravljaju kriminalci i ratni zločinci uz podršku zapadnih pokrovitelja, koji su zatvorili oba oka na biznis sa narkoticima i organima, i užasavajuće je što su i pored jasnih saznanja o prirodi režima na Kosovu, i zločinima koji su počinjeni, predstavnici SAD, Nemačke i Austrije izrazili očekivanja da će se vlasti u Prištini pokazati sposobnim da reše unutrašnje probleme, garantuju bezbednost nealbanskom stanovništvu i reše „preostala sporna pitanja sa Srbijom“, poput stavljanja severa Kosmeta pod kontrulu Prištine.

Tzv. međunarodna zajednica ćuti o zločinima dok pojačava pritisak na Beograd da ugasi srpske institucije na severu, dok KFOR zatvara alternativne puteve. To je jasan znak da će za Srbe i nenadgledana nezavisnost značiti samo nastavak nasilja i bezakonja, odsustvo imovinske i pravne sigurnosti i dalje kršenje njihovih ljudskih prava.