Kokainska drama Biljane Srbljanović

Poznata spisateljica i jedna od ikona tzv. evropske Srbije Biljana Srbljanović uhvaćena je, kako navodi dnevnik „Alo“ u kupovini kokaina. Heroina modernog srpskog pozorišta drogu je od svog dilera na ulici kupila dva puta, krajem novembra i početkom decembra prošle godine, zbog čega je protiv nje beogradska policija podnela krivičnu prijavu za delo neovlašćeno držanje opojnih droga. „Alo“ navodi da je Biljana u policiji priznala da je kupila drogu i dala detaljne podatke o svom dileru, a premda se pred istražnim sudijom 7. februara branila ćutanjem, sada joj preti novčana ili kazna zatvora do tri godine.

Iako je od kupovine prošlo više od dva meseca, a Biljana se na sudu našla početkom februara, vest o njenom privođenju u javnost je dospela tek sad. O slučaju detaljno piše samo list „Alo“, dok većina ostalih najvažnijih medija o tome ne piše ni izgovara ni reč. Neobjašnjiva autocenzura obavila je ovaj incident, iako je novinarski gledano, vest o privođenju nekadašnje kandidatkinje LDP-a za gradonačelnika Beograda, docenta na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i supruge bivšeg francuskog ambasadora u Srbiji idealna za dugotrajnu eksploataciju, iako to na prvi pogled može da izgleda i kao medijska hajka. Mediji ipak imaju puno pravo da javnosti predoče sve dostupne informacije o političkim ličnostima, što Srbljanovićka svakako jeste, bez obzira da li takvo izveštavanje zadire u sferu privatnog života, ili, kako je ovde slučaj, u sferu kriminala.

Umesto validnih informacija Srbljanovićka je, međutim, već dobila dežurne branitelje, koji nastoje da je prikažu kao žrtvu zavere, a njena dva grama kao ništa u odnosu na tone kokaina koje prođu kroz Srbiju i stotine kilograma koje su se do sada našle u nosevima srpske političke, privredne i estradne elite. U tom tonu je napisan tekst Ane Radmilović i žalopojka izvesnog Nikolića777 na Blogu B92, a u „Danasu“ se javio, ko bi drugi, nego Svetislav Basara, koji je odmah raspalio po „političarsko-udbaško-novinarskoj nameštaljci“, koja bi navodno trebala da LDP-u, partiji koja je Srbljanovićku 2008. kandidovala za gradonačelnicu Beograda, u predizbornom ratu snizi rejting i predstavi je kao narkomansko leglo. Protiv „medijskog linča“ glas je digao i Nenad Čanak, koji je naveo da ne opravdava kršenje zakona od strane nekoga ko pretenduje na javno delovanje, i ujedno ocenio: „da je pomodna narkofilija Biljane Srbljanović najveći problem vezan za narkotike u ovoj zemlji, Švedska bi nam zavidela a Švajcarska pukla od zavisti“.

Trgovina narkoticima u Srbiji, koja je jedna od glavnih puteva droge sa Istoka, nažalost jeste vrlo razvijena, a kokain kao droga elite je odavno našao svoje mesto u srpskim visokim krugovima. Biljana Srbljanović tu nije izuzetak, i svakako da je za mnoge iz tog miljea kupovina dva grama kokaina sasvim beznačajna stvar, u odnosu na količine koje su oni do sada ušmrkali, ili na njenu „veličinu“ i doprinos u ratu za evropeizaciju Srbije. I u toj istoj Evropi, i svetu, uživanje narkotika među javnim ličnostima je odavno uobičajena pojava (poslednji tragičan primer je Vitni Hjuston). Ali, u zapadnom svetu se takođe očekuje da neko ko učestvuje u političkom životu nema veze sa narkomanijom i kriminalom, a karijera nekog zapadnog političara koji bi bio uhvaćen sa paketićem kokaina bi svakako bila gotova.

Karijere političara koji su u Srbiji u konktaktu sa narkoticima i njihovom trgovinom nažalost nisu ni blizu kraja, ali njihova sloboda i sloboda mnogih krupnih dilera ne odobrava kupovinu koju je obavila Biljana Srbljanović. O njenoj krivici, bila ona velika ili mala, poslednju reč svakako treba da daju nadležne institucije a ne javnost, ali, bio njen slučaj nameštaljka ili ne, za nju u političkom životu definitivno više ne treba da bude mesta, jer se više ne zna da li su njeni politički stavovi plod razuma ili kokainskih psihoza. Takođe, kriminalne aktivnosti, bile one teške samo dva grama, ni na koji način ne treba da budu opravdane. Biljana Srbljanović nikako ne može biti proglašena za naivnu žrtvu sistema, i u ovom slučaju podrška njoj jednako je nemoralna kao i sam sistem, a jednako licemerna kao i težak kriminal sakriven iza maske Evrope ili patriotizma.