Како пролази слава, или Кацинова твитер-дипломатија

Средњовековна латинска изрека Sic transit gloria mundi подсећа на пролазност живота и земаљских почасти, а у њену болну истинитост имао је прилику да се увери и дојучерашњи председник Србије Борис Тадић, који после осмогодишње владавине сада из прикрајка гледа распад своје до јуче моћне партије, док га понижавају они који су га до јуче славили и уздизали. Тадић се осам година шепурио Србијом грабећи за себе надлежности и заслуге за тзв. европски пут Србије, док су његови сарадници грабили све остало. Тадићева слава била је ипак кратког века, јер иако је иза себе имао моћне „пријатеље“ са Запада, њихова очекивања није у потпуности испунио, а његово место су заузели други, којима сада у једра дувају западни ветрови, док су за јучерашњег фаворита остала тапшања по рамену и празне почасти.

Бивши председник и поред ранијих заслуга и повремено указаних почасти мора да зна где му је место, односно да у овом „осетљивом“ тренутку када Ивица Дачић бије одсудну битку за предају севера Косова не таласа изјавама које потврђују уцењивачку политику ЕУ и не омета Дачића у постизању историјског споразума са Хашимом Тачијем, како је недавно најавио известилац Европског парламента за Србију ЈелкоКацин. Тадић је недавно у Бриселу разговарао са европским званичницима и парламентарцима, да би потом у наступу искрености изјавио да је Србија заслужила датум још у прошлости, али су се увек постављали нови и нови услови или макар модификација различитих услова. Навео је да је имао "тешких искустава у прошлости", јер је увек када је очекивао позитивне извештаје, увек нешто ново искрснуло.

Ово признање, које је дошло од стране једног од највећих еврофанатика Србије, било је свакако повод за неочекивану и грубу реакцију увек дежурног Јелка Кацина, који је Тадићу на твитеру поручио да је лажов и егоиста, који и даље сања своју истину, оптужујући га да је из процеса интеграција склањао Милицу Делевић и спречавао чланствоСПСа-а Ивице Дачића у Социјалистичкој интернационали.

Кацину је одмах узвратио Тадићев сарадник Небојша Крстић, а изненадна размена увреда и оптужби да чак ни Тадић није искрено приступао евроинтеграцијама још једном јњ показала да ЕУ у Србији тражи само извођаче радова, који ће у замену за подршку без поговора и до краја извршити своје задатке. У том смислу, чак ни Тадић није био довољно кооперативан, због чега је долазак нове гарнитуре, која се показала вољном да пређе преко свих граница и црвених линија, пропраћен општом подршком, од Весне Пешић до Јелка Кацина.

Сви из Европе сада тапшу ову власт по рамену да би признала Косово, због чега се и Јелко Кацин укључио у унутрашњеполитичке односе у Србији и ради додатног ојачавања положаја актуелне владе почео да даје изјаве, које су примереније члановима СНС и СПС него представнику ЕУ. Кацин се умешао не би ли додатно дунуо ветар у леђа члановима владајуће коалиције, поручујући им да је за ЕУ Тадић свакако прошлост, и да је јасно коме је сада дата подршка за постизање „историјског споразума о северу Косова“, за који се полако открива да је у ствари потпуно предавање севера у руке Приштини. 

Тадић је у Србији одрадио масу тешких и прљавих послова, и први закорачио преко границе која је значила одрицање од Косова, док владајућа коалиција наставља његовим путем и хита према датуму, показујући још већу спремност на огромне уступке. Коментари Јелка Кацина ипак јасно показују однос према српским властодршцима и свима који се тако лако продају за мало власти.

Да се Тадић искрено одупро притисцима Запада и да се у многим ситуацијама није понашао као најобичнија марионета, данас бар не би доживљавао увреде од Кацина. Ако ништа друго, његови пријатељи из Европе би га бар мало више ценили. Остаје да се види колико брзо ће и садашња српска гарнитура на власти бити потрошена и одбачена.