Još malo o pitanju Palestine

Cenjeni autori Siniša Stefanović i Vladimir Jevtić otvorili su na stranicama NSPM polemiku o priznanju Palestine, a ovaj kratak osvrt ima za cilj da ukaže na još nekoliko činjenica koje su ostale nepomenute. Gospodin Stefanović je u svom tekstu naveo da Srbija treba da glasa protiv zahteva Palestine za prijem u UN, na šta je g. Jevtić oštro replicirao. Povodom toga, treba podsetiti da je Srbija već priznala palestinsku državu, odnosno Palestinsku narodnu samoupravu, koju priznaje još 130 zemalja. U Beogradu postoji i palestinska ambasada, na adresi Maglajska 14, što svedoči da Srbija uvažava legitimne interese Palestinaca, koji bi, prema planu, trebali da se ostvare pregovorima sa Izraelom, u saglasnosti sa međunarodnim pravom i principima UN.

Sadašnji problem je nastao pošto su dvadesetogodišnji pregovori dve strane ponovo prekinuti, nakon čega su Palestinci odlučili da pokušaju da se pridruže UN kao punopravan član, uz priznanje zasnovano na granicama pre rata 1967. Iako imaju snažne argumente zbog sadašnje politike Izraela, predavanje zahteva predstavlja unilateralan čin. Šanse za prijem Palestine u UN preko Saveta bezbednosti su ipak male, zbog protivljenja SAD. Drugu opciju Palestinaca predstavlja zahtev da im Generalna skupština UN promeni status iz posmatrača-nedržavnog entiteta, u državu-posmatrača. Šanse za uspeh te opcije daleko su veće, pošto za to nije potrebna odluka Saveta bezbednosti. Time bi im se pružila mogućnost pristupa Međunarodnom sudu pravde i Međunarodnom krivičnom tribunalu, institucijama za koje Izrael smatra da će se neopravdano naći na njihovoj meti.

Većina zemalja članica UN podržava zahtev Palestine, a koliko je on za Arape i muslimanski svet značajan pokazuje nedavna izjava turskog premijera Tajipa Erdogana, koji je na skupu ministara inostranih poslova arapskih zemalja u Kairu, rekao da priznavanje palestinske države u UN "nije opcija, već obaveza" za arapske države. Rusija je takođe objavila da će podržati zahtev Palestinaca, uz poziv da se pregovori nastave.

Za Srbiju je takođe važno to što je na nedavnom skupu Pokreta nesvrstanih u Beogradu, šef egipatske diplomatije izjavio da će većina članica Pokreta nesvrstanih podržati priznavanje palestinske države u UN. S druge strane je oštro protivljenje Izraela i SAD, koje su već ranije najavile da će u slučaju potrebe uložiti veto, iako bi to nanelo udarac američkom imidžu u arapskom svetu. Izraelski ministri su već upozorili na moguću osvetu, a za Srbiju je takođe vrlo značajno što Republika Srpska čvrsto stoji na strani Izraela.

Zbog oštre podele u UN srpska diplomatija će uskoro biti stavljena pred težak izbor, a Srbija se, ovog puta ne svojom krivicom, našla u nebranom grožđu, jer će opredeljivanje za jednu od strana svakako negativno uticati na njene odnose sa suprotnim blokom. Situacija zaista podseća na priču o tamnom vilajetu, a ako je već tako, onda bi možda bilo najbolje kada bi naša delegacija, kada dođe do glasanja, ostala van sale.

Priznanjem palestinske države Srbija je već pokazala podršku tom unesrećenom narodu, dok je punopravno članstvo Palestine u UN pitanje koje može da se reši i bez našeg glasa. Šanse za punopravni prijem u UN su ionako male, a u Generalnoj skupštini Palestinci i bez nas imaju većinu. Pitanje je, međutim, da li je srpska politika i u ovom slučaju uopšte sposobna da deluje samostalno. Na kraju, u opredeljivanju u ovom sporu teško je pozivati se i na čovečnost, jer žrtve svakodnevno padaju na obe strane. A ako je posle rata 1948. iz Izraela proterano ili prebeglo oko 900 000 palestinskih Arapa, do 1967. je oko 800 000 Jevreja prognano iz okolnih arapskih zemalja.