Izbor u tamnom vilajetu

Svi oni koji žele pad Borisa Tadića našli su se pred dilemom koju možda najbolje opisuje stara i poznata priča o tamnom vilajetu. Kajanje nam sledi u svakom slučaju - ko ne bude glasao za Tomislava Nikolića moraće bar jednom u narednih pet godina Tadićevog mandata da se pokaje što doskorašnjeg predsednika nije bar svojim glasom pokušao da zbaci. Nažalost, i Tomislav Nikolić, svojom političkom strategijom, koju sve manje njegovih pristalica razume, a sve više osuđuje, pruža i previše naznaka da će se i onaj ko bude izašao na drugi krug izbora i glasao za njega i te kako pokajati.

Nikolićeva odluka da i pored optužbi o izbornoj krađi izađe na drugi krug izazvala je lavinu negativnih komentara, posebno onih koji su u njemu gledali vođu nekog novog 5. oktobra. Lider SNS je gotovo jednoglasno optužen za nesposobnost, izdaju i dogovor sa Tadićem, ali je on, sudeći po njegovim izjavama, i dalje ubeđen u velike šanse za pobedu, nakon čega bi, kako najavljuje, dokazao izbornu krađu i započeo borbu za nove izbore, poput Dobrice Ćosića 1993.

Suočen sa režimom koji bi u slučaju većih nereda zarad svog opstanka sigurno upotrebio silu, uz prećutnu podršku Zapada, Nikolić je odlučio da SNS ne traži pobedu na ulici, već da nastavi da pred institucijama Srbije traži pravdu, uz pobedu u drugom krugu predsedničkih izbora. Nikolićev uspeh međutim nije siguran, iako je u prvom krugu dobio gotov jednak procenat glasova. Tadić u drugom krugu može da računa na glasove umirenih SVM, LDP, URS, kao i na većinu birača SPS, dok Nikolić pored svojih, može da računa na glasove DSS-a, i jednog dela SPS-a, te je njegov poraz u drugom krugu izvesniji nego pobeda. Zato izlazak u drugi krug nosi po njega veliki rizik, jer bi u slučaju poraza potvrdio sve optužbe o sebi, dok bi u isto vreme, pored parlamentarnih, obezbedio legitimitet i predsedničkih izbora, koji je lideru DS-a posle svih optužbi o krađi glasova sada preko potreban.

Novi izbori bi mogli biti izdejstvovani i neučestvovanjem poslanika SNS i (DSS-a) u konstituisanju novog saziva skupštine, što bi automatski onemogućilo formiranje nove vlade. Nikolić se ipak odlučio za drugačiji put, iako bi poraz na izborima najverovatnije doveo i do teških potresa u SNS i postepenog rasula u toj partiji. Lider naprednjaka ipak veruje u uspeh, a uz poviku na lopove sada koristi buku oko krađe glasova da sebi dodatno podigne rejting. Zbog ogorčenja građana to će možda i biti recept za uspeh, jer će i pored opšteg odijuma patriotske javnosti, mnogi ipak izaći na glasanje, ne da bi glasali za Tomu, već da bi srušili Tadića. I ukoliko zaista nema nikakvih tajnih dogovora između SNS i DS, pobeda Nikolića bi verovatno izazvala prevremene izbore, na koje bi DS izašla sa mnogo manjim šansama za uspeh.

Nažalost, ni njegov protivkandidat u dosadašnjoj političkoj karijeri nije pokazao previše osobina kojima bi građane uverio da bi funkciju predsednika republike obavljao časno i u okvirima predviđenih nadležnosti. Građani će tako na predstojećem drugom krugu predsedničkih izbora imati priliku da biraju između dva zla, ali i priliku da da se reše Tadića i njegove kamarile. Šta god izabrali, sigurno je samo da ćemo imati dovoljno vremena da se natenane kajemo.