Iran u rukama ajatolaha Hamneija

U senci izbora za predsednika Rusije koji su ovih dana bili glavna vest, u Iranu su održani parlamentarni izbori, prvi na nivou države posle predsedničkih izbora 2009. godine, kada je u zemlji došlo do nereda i pokušaja izvođenja obojene revolucije. Prema nezvaničnim rezultatima, većinu glasova, odnosno oko 75 odsto glasova, u parlamentu koji ima 290 poslanika osvojili su ultrakonzervativci lojalni vrhovnom vođi ajatolahu Ali Hamneiju. Time su Hamnei, koji semeđu narodom doživljava kao heroj Islamske revolucije iz 1979, i njegova struja odneli prevagu u odmeravanju snaga sa glavnim rivalima, strujom aktuelnog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada.

Izbori koji su u suštini predstavljali testiranje moći više suprotstavljenih konzervativnih frakcija, doneli su gubitak većinske podrške Ahmadinedžadu, koji je je pokušao da dovede u pitanje neprikosnovenu vlast Hamneija u spoljnoj politici zemlje i u obaveštajnoj službi. U klerikalnim krugovima politika njegove struje je predstavljena kao iskrivljavanje principa Islamske republike, a Hamnei je pre izbora najavio inicijativu za promenu ustava, koja bi omogućila da predsednika bira Medžlis, odnosno iranski parlament. Veliko olakšanje iranskim vlastima donela je visoka izlaznost, koja je i pored neučestvovanja glavnih reformističkih kandidata iznosila oko 64%. Time su iranske vođe, koje su zbog nuklearnog programa izložene velikom pritisku Zapada i najavama mogućeg rata, dobile podršku građana i legitimitet za naredne odluke. Izbori su takođe bili značajni jer su ukazali u kom pravcu će se kretati iransko biračko telo nakon što 2013. istekne Ahmadinedžadov drugi predsednički mandat.

Iako su na Zapadu iranske izbore odmah proglasili sumnjivim zbog represije nad reformistima i pristalicama višemesečnih protesta 2009, u novom Medžlisu će se prema procenama naći od 55 do 65 nezavisnih kandidata ili onih koji sebe smatraju reformistima, i onih koji već sede u skupštinskim klupama i novih. Međutim, i pored njihovog ulaska u parlament, uspeh kandidata struje vrhovnog verskog vođe ajatolaha Ali Hamneija je nesumnjiv, i on je pokazao veliku podršku teokratiji u Iranu i tvrdom stavu te zemlje u nuklearnom sporu sa Zapadom. Glasanje je donelo veliki zamah ultrakonzervativnoj struji koju oličava Ali Hamnei, a komentatori smatraju da će ovakav ishod dovesti do daljeg pada autoriteta predsednika države Ahmadinedžada, kome je popularnost opala zbog ekonomske krize i sankcija, i za koga se već prognozira da će mandat završiti kao pasivan posmatrač.

Iako je došlo do promene ravnoteže moći unutar iranskog režima, izbori neće nimalo uticati na otopljavanje odnosa i smanjenje napetosti na Bliskom Istoku, već je moguće dalje zatezanje. Procenjuje se i da politički odnosi unutar iranskog režima ne mogu ni na koji način dovesti do revizije iranske spoljne politike, koja se bazira na nuklearnom programu i podršci Hezbolahu i Palestini. Iranski Medžlis i nema mnogo uticaja na spoljnu politiku i bezbednost, koja je u najvećoj meri u rukama vrhovnog vođe Hamneia, koji je pobedom dobio dodatnu podršku za svoje tvrde stavove. Mnogi posmatrači ocenjuju da je on ekstremniji i od Ahmadinedžada, koji se smatra prijemčivijim za kompromis, i pored svoje radikalne retorike.

Osnaženi pobedom na izborima, ultrakonzervativci će svakako u novom Medžlisu imati punu podršku u čvrstom stavu prema SAD i Izraelu, koji prema nedeljnoj izjavi Baraka Obame, žele da nateraju Iran da odustane od atomskog programa diplomatskim putem, ali ne odbacuju i vojni scenario. Pobeda Hamneijeve struje će verovatno učiniti da diplomatski napori Zapada ostanu neuspešni, a da li će doći do rata verovatno zavisi ne samo od monolitnosti iranskog otpora, već i od raspleta u Siriji.