Има нас више, само нас нисте пописали!

У Влади Србије су прошле недеље представљени први званични подаци Пописа становништва, домаћинстaва и станова. Тада је, пренео је Танјуг, директор Републичког завода за статистику Драган Вукмировић, између осталог, рекао да је у целој Србији забележено пет одсто мање популације у односу на последњи попис 2002. године када је пописано 7. 498.001 становништва, а најугроженији је источни и јужни део земље. Занимљиво!

Поменути попис није одржан на Косову и Метохији па се ми, Срби, питамо где је наше место у тој причи? Ако је то још увек наша јужна српска покрајина, а ми је нисмо признали као ''независну државу'', шта је са Албанцима као националном мањином? Држава Србија издаје Албанцима са Косова и Метохије личне карте и пасоше па је логично и да пописивачи закуцају на њихова врата. Када мало боље размислим, нас нема нигде ни у попису из 2002. године. Да ли то значи да ми не постојимо? Када прочитамо неколико пута ово што је господин Вукмировић рекао препознајемо се само у речи ''најугроженији'' и знамо да ''јужни део земље'' нисмо ми. И ако нам је у извештају Републичког завода за статистику посвећена једна читава реченица, поједини медији (на пример Међународни радио Србија) су пренели речи господина Вукмировића где он каже да попис на Косову није спроведен због строгих међународних прописа ЕУ и УН, који не препоручују спровођење пописа на територији или делу територије где услови нису у потпуности мирнодопски. Стварно је занимљиво! Е што нам брину!

У априлу су такозване институције државе Косово спровеле попис становништва. То је иста територија али ''строги међународни прописи'' очигледно овде не важе. Односно, ти исти што су нама стегли зубе њима су попис дозволили уз широки осмех. Слажете ли се да је занимљиво или још боље: ко је овде луд? Можда вам се чини да се забављам док ово пишем и да хоћу да све изгледа смешно али, верујте, то је наш живот, апсурдна ситуација која је толико трагична да се слободно може рећи: да није тужно било би смешно, стварно смешно. А ми смо само љути, огорчени!

Срби са Косова и Метохије су на позив своје државе Србије бојкотовали попис у режији Приштине, у огромном броју. Пописала се шака јада – углавном ближа и нешто шира фамилија ''Срба'' који учествују у раду ''државе Косово''. То што су они рекли да им је попис успео, то је њихов проблем. Да не помињем да северно од Ибра пописивачи нису ни крочили, толико о успешности. Били смо јако поносни што је став Србије био јаснији него обично, а нама га је на терену пренео министар за Косово и Метохију Горан Богдановић. Тако треба, они нису ''држава'', говорили смо себи. Питали смо се тада да ли ћемо се пописати на попису који организује наша држава? Надали смо се. Највећу наду за то гајили су Срби на северу покрајине, јер се о томе и говорило док смо ми ''јужни Срби'' на време схватили да од тога нема ништа, јер им ни на крај памети нисмо били. О албанској националној мањини да не причамо. Испало је да се нико са Косова и Метохије није пописао. Албанци јесу на једном попису, ми ни на једном. Не значи то да ми жалимо што се нисмо пописали на априлском попису Приштине, далеко им лепа кућа, али се питамо по којим то критеријумима држави Србији није дозвољено да спроведе попис на делу своје територије, јер тај део као ''држава'' није признат у Уједињеним нацијама? Ако је то протекторат УН-а, онда је то и за једне и за друге. Стварно смо се свега нагледали и наслушали у протеклих 12 година а да долази са демократског запада. Занима нас како су нас тако лако ућутали, зашто смо и пред овом нелогичношћу поклекли? Опет због пута у Европску унију? Шта ако нам забране да дишемо? Нама на Косову и Метохији једино тај ваздух, за сада, нико не брани.

Верујемо ми да је тешко у условима свакодневних уцена водити земљу, али није ли време да престанемо да играмо уз музику коју они ударају? И зато, није нас мање за око 378.000, и нема нас 7. 120. 666 становника већ више, само нас нисте пописали. Ако би албанска национална мањина бојкотовала попис, преко 100 000 Срба сигурно не би.