Косовскометохијски Срби, ни на небу ни на земљи

Србија је добила статус кандидата за прикључење Европској унији, Косово ће на регионалним скуповима наступати са звездицом илити фуснотом. Славе једни и други! Док једни по принципу ''јесам ли вам рекао'', понављају како је могућа политика ''Косово и Европа',' други се служе стилским фигурама, па кажу да ће пахуљица (звездица) са краја речи да се отопи као снег. На крају те приче поглавице из Брисела оцењују да је Србија испунила све услове и да нових услова, око одређивања датума почетка преговора, неће бити. Није баш да верујем у то, али рецимо да је тако. Узећу у обзир стање какво је тренутно и питам се где да сместим нас, Србе са Косова и Метохије. Кандидатура нас не обухвата, звездица илити фуснота (не)јасно каже где у тој бајци дођу косовскометохијски Срби, као и сви остали грађани покрајине јер ово је, по Уставу али и Резолуцији 1244, територија Републике Србије али.....  

По истој резолуцији Савета безбедности овај део Србије је протекторат Уједињених нација и ингеренције државе Србије су ограничене, али нису баш за бацање, поготово ако се Резолуција чита и примењује од првог до последњег слова. Али како год, ови што су кандидатуру одобрили, част изузецима, Косово и Метохију не сматрају делом Србије и то значи да кандидатура јужну српску покрајину не обухвата. То и није вест, јер се још пре неколико година у Европу кренуло без покрајине, једино тада Косово није било ''држава''. Још када смо прихватили позитивну Студију изводљивости за придруживање Европској унији, којом није обухваћена територија Косова и Метохије, уплели смо се, свесно, у паукову мрежу и ево резултата неколико година после.

Док владајуће странке у Србији поздрављају договор о регионалном представљању Косова и кандидатуру, косовкометохијски Срби Европску унију посматрају кроз мисију ЕУЛЕКС. Њено деловање гледају на терену сваког дана и баш ништа их не привлачи да буду део такве Европе. А и како би када, најсвежији пример, хапсе Србе јер су, између осталог, починили кривично дело напада на ''уставни поредак Косова''. То каже судија ЕУЛЕКС-а, члан мисије која је статусно неутрална. Остало да и не помињем. Е сада, све би било подношљивије да није факат да је Србија кандидатуру добила преко леђа управо нас, косовкометохијских Срба, поготово оних који живе јужно од Ибра. Било је ту наравно и других уцена али оне финалне су се односиле на Косово и Метохију, углавном на то да Србе треба натерати на интеграцију у такозвано косовко друштво. Они уцењивали, ми пристајали и ето нам кандидатуре. А народ, па ко пита народ!

Сваки Србин на Косову и Метохији је својим останком доказао на колику је жртву спреман. Свако дете које овде одраста, жртва је. А за шта смо жртвовани? Не да одбранимо име државе Србије на овим просторима већ да га укинемо. Ми смо ''Косовари'', не дају нам да будемо Срби. Наша жандармерија растерује српске демонстранте који су балванима покушали да пошаљу вапај у свет, не долази да свој народ заштити. Сетите се 17. марта 2004. године. Србе на Косову и Метохији два дана нико није ни покушао да заштити. Тада се нису ставиле фантомке, не, биле су у фиоци а на ТВ-у пренос како гори и нестаје све што је српско. Сви у служби кандидатуре!

Све време смо били свесни да служимо за трговину и поткусуривање, а време које долази тек ће показати колико мало за своју државу вредимо и колико је тек безвредно то за шта смо дати. Не може се другачије, рећи ће многи, на Косову и Метохији српска војска и полиција не могу да делују, а Срби са Косова и Метохије кажу: могу да нас истребе све до једнога и за државу Србију би то био само инцидент, ништа више. Протествовали би тамо где треба, оштро или благо то зависи од много чега. Додуше, то што Резолуцију 1244 крши како ко стигне и како је само игнорисана када је проглашена такозвана независност Косова, то нема везе. Теорија  ''Европа и Косово'', за косовскометохијске Србе била је и остаће само теорија, пусте жеље, пусти снови. На терену је друга прича, нимало добра за српски народ.

Зато, пре верујемо да смо звездица која ће да се отопи као снег, јер тек треба да постанемо чланица Европске уније. Није битно за колико година ће се то десити, држава Србија ће бити натерана да звездицу отопи или јој чланства нема. То више и неће бити тако важно, до тада ће се на терену завршити све а званична Србија треба само да дуне и да нас одува за свагда.