Haški tribunal i Jeremićevo nepoželjno "talasanje" u UN

Kako se bliži 10. april, dan kada u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija treba da se održi rasprava o Haškom tribunalu za bivšu Jugoslaviju,  sve je očiglednije nastojanje sila koje su ga i “izmislile” da tu raspravu onemoguće ili je bar odlože na neodređeno vreme.

Zvanični osnivač ovog suda je Savet bezbednosti UN, a na inicijativu onih zemalja sile kojima je bio cilj da se žrtva predstavi kao agresor, a agresor kao žrtva. “Osnivanje je preduzeto ad hoc, retroaktivno i bez presedana (Aldo Bernardini), a veza ovog suda s jedne strane sa političkim i vojnim organima NATO-a, a sa druge i potpuna finansijska zavisnost od američke administracije, jasno pokazuju da je ovaj organ ne samo nelegalan nego i nelegitiman”.

“Pobeda nad neprijateljem (piše Danilo Zolo u knjizi “Chi dice umanita...Guera e ordine globale”) ne bi bila potpuna ako se ne bi obavio sudski obred  koji sankcioniše moralni poraz pobeđenih. Bez tog rituala nijedan “novi poredak“ ne bi mogao da se uspostavi. Stoga i ne čudi što haški tužioci nisu pokrenuli nijednu istragu protiv komandanata NATO-a...Još veću sramotu za međunarodno krivično pravo predstavlja različito postupanje prema optuženima sa prostora bivše SFRJ. Tribunal za bivšu Jugoslaviju ne samo da je postavio na istu pravnu ravan agresore i napadnute, nego je i gajio saradnju sa agresorom na štetu napadnutih. Ovaj dupli kolosek bio je jedan od najsenzacionalnijih paradoksa rata na Kosovu, a koji je zapadno javno mnjenje, uključujući najuglednije pravnike i politikologe, potpuno zanemarilo”.

Rasprava koju je Jeremić, kao presedavajući Generalnoj skupštini UN zakazao, ima dosta opravdanja i u njoj bi pravnici, pre svih, imali šta da kažu i doprinesu razvoju pravnih nauka. Na raspravu su pozvane i sudije, od kojih bi se moglo čuti sa kakvim su se poteškoćama suočavale tokom sudskih procesa u Tribunalu i kako su, najzad, uspevali (ili nisu) da izriču neoborive presude.

Bilo bi to, nesumnjivo, iskustvo korisno za pravnike širom sveta (možda  manje za širu javnost), ali, bar dosad, nije primećena želja sudija da svoja iskustva podele sa kolegama, a čini se da oni i nemaju obavezu da osnivaču, Savetu bezbednosti, podnose izveštaje o radu, bar ne pojedinačno, već se oni svode na zajedničke godišnje ili povremene.

Kako nema pravog objašnjenja zbog čega se sudije Haškog suda neće pojaviti u Njujorku 10. aprila, ostaje samo da se nagađa koji je razlog  njihovog odsustva sa ovog skupa. Možda su se umorili u Tribunalu i ne žele da se podsećaju na rad u njemu, ili im nije čista savest zbog izrečenih presuda, ali je isto tako moguće da na njihovu odluku da izostanu sa rasprave u Generalnoj skupštini utiču oni isti koji su sve vreme i upravljali radom Tribunala.  

Zanimljiva su dešavanja ovih dana u vezi sa raspravom. Jeremić je pozvao svetske ugledne pravnike i politikologe, i mnogi su  obećali da će biti u Njujorku 10. aprila. A onda su počele zanimljive podudarnosti. Posle nekoliko dana počeo je da dobija poruke sa izvinjenjima i objašnjenjima da  ih neki neodložan slučaj – koji su potpuno smetnuli s uma u trenutku kad su prihvatili poziv na raspravu - sprečava da u njoj uzmu učešća. Evo samo nekoliko imena pomenutih apstinenata: Sang Song-Hjun, predsednik Međunarodnog krivičnog suda, Tina Ingelman, predsednica Parlamentarne skupštine država članica Međunarodnog krivičnog suda,  Kenet Rot, izvršni direktor organizacije Hjuman rajts voč, Alam Dieng, specijalni savetnik Ban Ki Muna za sprečavanje genocida (koji je upravo ovih dana uzeo godišnji odmor) i Patriša O’Brajen, pravnica u kancelariji generalnog sekretara (koja zbog neodložne obaveze neće biti u Njujorku 10. aprila).

Priče su ako ne iste, a ono veoma slične. Pozvani obećaju da će doći na raspravu, a onda se, posle prespavane noći, razgovora sa najbližim članovima porodice ili možda i nekog telefonskog razgovora kojim su prijateljski upozoreni da paze šta rade, najednom sete nekih važnih i neodložnih obaveza koje im stižu baš na dan rasprave.

Sve u svemu, stiče se zaključak da sile koje su i  “izmislile” Haški tribunal pokušavaju  da spreče ovu raspravu ili bar znatno umanje njen značaj, što bi moglo da bude i posredno priznanje da u Hagu jedna strana nikako nije imala pošteno suđenje, a da se slika o  Tribunalu, koju je u svetu stvorila moćna propagandna mašinerija,  prilično razlikuje od istine.