Komentar dana | |||
Grof od Vorika na srpski način |
petak, 09. avgust 2013. | |
Pre nekoliko dana britanski “Indipendet” objavio je opširan članak o prvom potpredsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vučiću, u kome ga je autor pohvalio kao glasnika umerenosti i modernizacije, nekoga ko je spreman da prihvati rizik, i ko Srbiju vraća ”u klub” (ne kaže koji). “Moderna srpska verzija grofa od Vorika, poznatog kao kingmejker (“kraljotvorac") čini se, ponovo je trijumfovala.”. Posebnu pažnju autora pobudio je učinak prvog potpredsednika u sklapanju sporazuma sa Tačijem, a i izjava o tome da svaki Srbin treba da se stidi što je neko ko pripada srpskom narodu učestvovao u strašnom zločinu u Srebrenici”. Autor, međutim, nije ništa napisao o Vučićevoj izjavi za “Dnevni avaz”, da će on svoga dobrog prijatelja, basnoslovno bogatog šeika iz Saudijske Arabije, kad se uskoro sa njim sretne u Srbiji, nagovoriti da ulaže u privredu Bosne i Hercegovine. Verovatno bi o tome izrekao dosta pohvala, ali izgleda nije znao za ovu izjavu našeg prvog potpredsednika, iz koje se jasno vidi koliko je on posvećen i razvijanju dobrosusedskih odnosa. S druge strane, u srpskoj javnosti (ili bar njenom većem delu) ime grofa od Vorika teško da izaziva nekakvu asocijaciju, te bi joj verovatno bilo zanimljivo da sazna sa kime je to pisac članka u “Indipendentu” uporedio Aleksandra Vučića. Ričard Nevil, 16. grof od Vorika (1428–1471), bio je engleski plemić, administrator i vojskovođa. U engleskom građanskom ratu koji su vodile dinastije Jork i Lankaster, poznatom pod nazivom “Rat crvene i bele ruže”, Vorik je bio na strani Jorka, odnosno “crvene ruže”. Pošto je neposredno učestvovao u svrgavanju dvojice kraljeva, ostao je zapamćen po nadimku “kraljotvorac”. On je najpre bio na strani kralja Henrija Šestog, ali ga je sukob sa grofom od Samerseta oko imanja doveo do saveza sa Ričardom, vojvodom od Jorka, koji je bio kraljev protivnik. Prvobitne političke nesuglasice postajale su sve nepomirljivije dok se najzad nisu pretvorile u otvorenu pobunu. Vojvoda od Jorka poginuo je u borbi, a njegov sin je, uz Vorikovu pomoć, postao engleski kralj Edvard Četvrti. On je vladao uz Vorikovu podršku, ali je nju posle dve godine izgubio. Svađa je izbila oko načina vođenja spoljne politike, a i kraljeve ženidbe (za koju je Vorik imao posebne planove). Grof od Vorika je zatim pokušao da sklopi zaveru i na presto dovede Edvardovog brata DŽordža, a kad u tome nije uspeo, pomogao je Henriju Šestom da se vrati na tron. Ubrzo posle toga poginuo je u borbi sa Edvardovom vojskom. Iako nije bio istaknuti ratnik i hrabar borac kao vojvoda od Jorka, već lako razdražljiv i neumoran radnik, “lukav kao Odisej”, kako je za njega rekao jedan italijanski poslanik, znatno je doprineo svrgavanju kuće Lankaster sa prestola. Bio je nemilosrdan prema protivnicima; odlikovao se rukovodećim sposobnostima, i poznavanjem prilika u Evropi, a želeo da na najbolji način, časno, završi rat između Engleske i Francuske, venčanjem engleskog kralja i francuske princeze, u čemu nije uspeo. Ocene istoričara o ovom engleskom grofu nisu istovetne. Jedni su ga videli kao samoživog i osornog, nepredvidivog moćnika, a drugi kao žrtvu ćudljivog i nezahvalnog kralja. Ipak, i jedni i drugi slagali su se u tome da je uživao veliku popularnost svih slojeva društva i da je bio veoma vešt u sticanju podrške naroda radi ostvarenja svojih političkih ciljeva. Tako značajna ličnost engleske istorije kao što je grof Vorik, razume se, našla je svoje mesto i u Šekspirovim istorijskim komadima o Henriju Šestom. A koliko je poređenje srpskog potpredsednika Vlade sa Ričardom Nevilom umesno ili nije, odnosno u čemu su izvesne sličnosti i očigledne razlike, čitalac će svakako najbolje sam oceniti. |