Dnevnice i patriotizam

Bankrotirana država Srbija moraće po presudi Suda za ljudska prava u Strazburu da izdvoji oko 17 miliona evra za isplatu ratnih dnevnica niškim rezervistima, učesnicima rata 1999. On su naime podneli tužbu ovom sudu pošto su ostali „kratkih rukava“ u odnosu na njihove kolege iz opština Kuršumlija, Lebane, Bojnik, Žitorađa, Doljevac, Prokuplje i Blace, kojima je u januaru 2008. tadašnja vlada odlučila da isplati novac za učešće u ratu na Kosovu.

Ne bi li u godini izbora smirila njihove proteste, a u pokušaju da se Vlasi, odnosno ostali rezervisti ne dosete, Vlada je taj novac tretirala kao novčanu pomoć. Za njeno dobijanje međutim nije bio neophodan nikakav dokaz o socijalnoj ugroženosti, dok su izvodi iz banaka bili naslovljeni kao ratne dnevnice, što je zatim navelo i 8.500 niških rezervista da zatraže isto, dok je krajem avgusta, Sud u Strazburu okarakterisao isplatu rezervistima iz sedam opština na jugu Srbije kao ratnu dnevnicu, a ne kao socijalnu pomoć.

Sadašnja vlada sada ima rok od tri meseca da izjavi prigovor, a potom i šest meseci da pronađe način za isplatu dnevnica. Ali, ako isplati tih 8.500 Nišlija, prama najavama slede tužbe rezervista iz celog leskovačkog, raškog i nišavskog okruga. Tako je sada na naplatu došlo tolerisanje mahinacija iz kojih je i potekao ceo problem, za koji nije doduše kriva ova Vlada, pa čak ni prošla, jer su se borci sa juga Srbije najpre pobunili kada je otkriveno da su pojedini rezervisti sa područja Kuršumlije podnosili pojedinačne tužbe, koje su brzo rešavane u njihovu korist. 

Ratne dnevnice su bile naime isplaćene 2-3 meseca posle okončanja bombordovanja, ali su plaćane za učešće na vojnoj vežbi. Neko se međutim dosetio da je u stvari bio u ratu, za šta se dobija novac za ceo dan, a ne za osam sati, tako da je državu tužio za razliku. Presude u Kuršumliji su međutim praktično donesene automatski, jer se ispred Ministarstva odbrane niko nije pojavljivao na sudu, koji je zatim zatrpan tužbama, ali je kako se posumnjalo, presuđivano samo u slučajevima građana koji su bili bliski sa zaposlenima u lokalnom pravosuđu.

Tadašnja Vlada Srbije, na čelu sa Vojislavom Koštunicom, nije međutim želela da se udubljuje u problem, pa je dopustila isplatu rezervistima juga ne bi li smirila njihove proteste i sklonila ovaj problem od javnosti. Odluka o isplati koju su tada potpisali tadašnji ministar pravde Dušan Petrović i ministar finansija Mirko Cvetković pokrenula je međutim lančanu reakciju koja je epilog dobila u Strazburu krajem avgusta.

Problem dnevnica ogolio je još jednom neodgovoran i proizvoljan način kojim se kod nas često tretiraju problemi, ali to „kreativno“ knjigovodstvo nije nimalo doprinelo ispravljanju nepravde, već samo opet pokazalo jad u kome se našla Srbija, kojoj sud Saveta Evrope daje naredbu za isplatu ratnih dnevnica. Velika je sramota za državu kada je njen vojnik, koji bi trebalo da ratuje iz časti, obraza, morala i patriotizma, tuži inostranom sudu ne bi li i on dobio novac koji su drugi prisvojili putem mahinacija. Nažalost, patriotizam u Srbiji odavno ima svoju cenu, a kad običan vojnik vidi da su očigledne prevare u Kuršumliji prolazile, i kad vidi koliko su svoj patriotizam naplatili političari, tajkuni i ostali, postalo je prirodno da sledi istu matricu. Upravo zbog toga, osiromašena država će morati da pronađe još 17 miliona evra, mada istini za volju, to je samo mali deo novca pokradenog u „Agrobanci“, i još manji deo pokraden samo za jednu godinu na nivou cele zemlje. Čitav račun ćemo naravno, kao i uvek, opet plaćati svi.