Datum nema alternativu

Stara izreka da ne postoje spontane demonstracije i nezavisno novinarstvo možda i nije sasvim tačna, iako se u Srbiji (bar kad je reč o javnim glasilima) često može zapaziti velika sloga i jednoglasnost medija – što može da navede na zaključak kako iz nekog centra dobijaju uputstva šta će i kako će pisati o, recimo, Evropskoj uniji. Za vreme prethodne vladajuće koalicije uobičajena zajednička tema naših medija bila je Evropska unija za koju ne postoji alternativa, iz čega se zatim izvodio nedvosmisleni zaključak kako je pristupanje ovoj organizaciji država Evrope najvažniji cilj Srbije, o kome uopšte ne treba raspravljati.

Ispiranje mozga širokim masama nije se izmenilo ni posle prošlogodišnjih izbora i obrazovanja nove koalicione Vlade. Kako su u njoj ostali i neki delovi prethodne koalicije, to je za njih bilo potpuno prirodno i očekivano da nastave putem u Evropu “bez alternative”, dok su su novi u njoj, naprednjaci, najpre morali da zaborave svoje priče o “izdajnicima koji guraju Srbiju u Evropu”, a zatim da veoma brzo prevaziđu svoju uzdržanost prema Evropskoj uniji i postanu njeni vatreni navijači.

Po potpisivanju sporazuma u Briselu, Vlada Srbije bila je čvrsto uverena da je “zaslužila nagradu za saradnju” – određivanje datuma za početak pregovora o pridruživanju. Kako on nije stizao u očekivanom roku, to su iz našeg Državnog vrha sve češće i glasnije odjekivali vapaji za “dobijanje datuma”, koji, kako se pokazalo, takođe “nema alternativu”.

I dok je Evropska unija uglavnom mudro ćutala, mediji u Srbiji nisu prestajali da objavljuju izjave državnika i političara iz Evrope i sveta. Razume se, onih koji su se slagali u oceni da je Srbija hrabro ispunila sve zahteve, da su njeni vodeći političari doneli istorijsku odluku i da je zemlja nesumnjivo zaslužila da bude nagrađena određivanjem datuma za pregovore.

Njihova snažna podrška našim “hrabrim političarima” bila je veoma ohrabrujuća, ali i bez ikakvog značaja. Oni nisu Nemci, za koje se zna da vode glavnu reč u Evropskoj uniji i da u njoj o svemu presuđuju; a baš ti Nemci su, što je bilo očigledno, sve vreme bili podozrivi prema briselskom parafu našeg predsednika Vlade. Tek posle zabrinjavajućeg oklevanja nemačkih političara i njihovih različitih izjava – koje su samo povećavale napetost i neizvesnost našeg Državnog vrha i srpske javnosti – oni su, ipak, 28. juna saopštili da bi pregovori o pridruživanju mogli da počnu jednog januarskog dana 2014. godine. No, ni taj datum nije konačno određen. Da bi se sprečio mogući pokušaj vodećih srpskih političara da izvrdaju primenu sporazuma iz Brisela, nemačka kontrola će u decembru 2013. najpre oceniti da li je i u kojoj meri Srbija ispunila postavljene uslove, pa tek onda joj odobriti da počne pristupne pregovore.

Taj podatak, bar kod mene, izaziva opravdanu bojazan da će naši mediji i u sledećih šest meseci nastaviti svakodnevno ispiranje mozga svojih čitalaca i slušalaca pričom o datumu koji nema alternativu. Ko će to izdržati?!