Da li je „velika“ koalicija SNS-DS ipak moguća?

Posle još jednog kapitulantskog sporazuma aktuelni režim je sebi najverovatnije obezbedio sticanje statusa kandidata za EU, čime će mahati na predstojećim izborima, kao jedinim konkretnim uspehom na tzv evropskom putu. Sama kandidatura ipak neće sadašnjoj vlasti obezbediti nov mandat, a sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će pobedu na izborima najverovatnije odneti Srpska napredna stranka. Taj uspeh, ako ga bude, neće ni naprednjacima omogućiti samostalno formiranje vlade, već će i buduću najverovatnije činiti neka koalicija. Dve stranke sada čine sve da privuku potencijalne partnere, ali za sada niko sa sigurnošću ne može dati odgovor koje će stranke činiti buduću vladu. Kombinacije su brojne, a iskustvo nas je naučilo da je u srpskoj politici gotovo sve moguće. Nije realno očekivati koaliciju LDP-a i DSS-a, ali sve ostalo ostaje u igri. Takođe, iako SNS i DS odlučno demantuju bilo kakvu mogućnost za saradnju u budućnosti, malo ko od analitičara potpuno odbacuje staru ideju mogućeg saveza ove dve, sada neprijateljske, stranke.

Uprkos početnoj podršci, koju je DS preko svojih medija davao SNS-u zbog cepanja SRS-a, između DS i SNS je u međuvremenu izgrađen veliki animozitet, a funkcioneri i vođstvo obe stranke gotovo svakodnevno demantuju mogućnost „velike koalicije“. Istovremeno, iz tabora ljutih protivnika SNS-a, radikala i socijalista, stižu optužbe da je takva vlada vrlo moguća, a sumnje podgreva i Dinkićev URS. Koaliciju međutim ne odbacuju ni neki relativno neutralni akteri, poput Rasima Ljajića, koji je nedavno izjavio da bi vlada SNS-a i DS-a bila moguća ako bi se posle izbora našli u pat poziciji, i da bi i jedni i drugi taj savez predstavili “kao nužno zlo i brak iz interesa”. Sličnu ocenu je dao i predsednik Socijaldemokratske unije Žarko Korać, koji je naveo da je moguća tzv. ekonomska vlada nacionalnog spasa, u kojoj bi mogli da se nađu i lideri DS-a i SNS-a. Oročena vlada DS i SNS bi, prema procenama, bila povoljnija nego ponavljanje izbornog procesa, a po ugledu na evropsku praksu ona bi bila oročena na 12 ili 18 meseci i u funkciji rešavanja nekoliko jasno zacrtanih ciljeva, nakon čijeg ostvarenja se raspisuju novi izbori.

Osnivanje SNS-a pratili su komentari da je ta stranka nastala samo da bi se Toma Nikolić dočepao vlasti, a da je cilj celog procesa uspostavljanje dvostranačkog sistema kontrolisanog od Zapada. Eventualni ulazak SNS-a u vladu sa DS-om, čak i u pat poziciji, bio bi ubedljiva potvrda tih optužbi, i pitanje je da li bi SNS, čije članstvo većinski nije ni izbliza proevropsko kao njeno vođstvo, uopšte preživela vladu sa demokratama i njihovim satelitima. SNS teško može da preživi i eventualni neuspeh na izborima, ali katastrofalni rezultati DS-ove vlade i sadašnji rejting SNS-a dovode ovu partiju u mogućnost da formira vlast u koaliciji sa nekim manjim partijama. To bi, naravno, pretpostavke o savezu sa DS učinile izlišnim, ali da bi napravila stabilnu vladu SNS mora da osvoji bar 40% glasova, jer njeni eventualni koalicioni partneri, poput DSS-a, nemaju veliki rejting. Time bi SNS kapitalizovala svoj dosadašnji uspeh i dobila priliku da sprovodi svoj program, koji se doduše prečesto svodi na logiku „mi možemo bolje od DS“.

Ovi izbori će biti presudni za Srpsku naprednu stranku, i oni će svakako razjasniti njenu dalju sudbinu. Za sada je sigurno da će stranka uspeti da dobije glasove velikog dela nezadovoljnih građana, i stoga je moguće da je povremeno oživljavanje ideje koalicije SNS-DS pokušaj sadašnje vlasti da u biračko telo naprednjaka unese zabunu i nesigurnost. Optužbe o koaliciji mogu biti uzrokovane i strahom SPS-a od ispadanja iz budućih kombinacija, kao i željom radikala da što više oštete rejting SNS.

I posle ovih izbora će verovatno biti teško formirati vladajuću većinu, osim u slučaju nečijeg spektakularnog uspeha. Ipak, najveće je pitanje da li će sledeća vlast biti formirana prema volji naroda, ili će i ona biti formirana uz pritisak stranog faktora. Izbori će nadamo se, pokazati narodnu volju, a formiranje vlade će pokazati ko zaista vlada Srbijom.