Čekajući „Fijat“

Na Internet sajtu „Maštarije – iza ogledala“1, posvećenom mladima i njihovom stvaralaštvu, dat je sažet prikaz čuvene drame Semjuela Beketa „Čekajući Godoa“. Zanimljivo je pogledati kako je onim mladima, koje verovatno mrzi da čitaju lektiru, objašnjeno ovo književnog delo:

„Vladimir i Estragon, dvojica glavnih likova „čekaju“ nekakvog Godoa. Međutim, taj Godo se nikako ne pojavljuje, Tako se dešava da oni počinju da lupetaju i samo da lupetaju. Govore jedan drugom nepovezane rečenice, i njihov razgovor se pretvara u apsurd. Zapravo, o čemu je reč? Ova drama predstavlja apsurd, presipanje iz šupljeg u prazno, veliku prazninu i rupu u samim likovima. Međutim drama je napisana izuzetno vešto, tako da je ona u suštini, sjajna. Vladimir i Estragon čekaju Godoa, u podsvesti znaju da Godo treba da se pojavi, da ih spase i izvuče na sigurno, a dotle utucaju vreme nizom besmislenih razgovora i poteza. Oni se nadaju da će u njemu pronaći spasitelja koji će ih izvući iz besmisla koji vlada svuda oko njih....“

Čitaoci našeg Internet sajta, možda se pitaju otkud odjednom pominjemo Godoa, i to u skraćenoj srednjoškolskoj varijanti? Pa eto, možda bi u trenucima dosade i oni mogli da se još jednom pozabave Beketom, i da se još jednom prisete koliko je ova drama zapravo sjajna (kako to piše na sajtu Maštarije), i univerzalna. Primenljiva na sva vremena. Ipak, u najnovijoj, domaćoj postavci, Godo se ipak s vremena na vreme pojavi, ali, samo da bi rekao da na njegov dolazak još uvek mora da se čeka. Naime, prošlonedeljna poseta predsednika firme „Fijat Srbija“ Đovani de Filipsa potvrdila je strahovanja da će italijanski proizvođač odložiti investiranje u Kragujevac. Kako piše Blic, obaveze italijanskog partnera nisu bile ni pomenute na sastanku sa srpskim pregovaračim timom. Na direktno pitanje predsednika Sindikata „Zastava automobila“ Zorana Mihajlovića da li će Fijat do 31. marta uložiti 200 miliona evra, na šta je prema ugovoru obavezan, de Filips je odgovorio da „to u ovom trenutku nije tema razgovora“.

Umesto informacija o ulaganju, posle sastanka je saopšteno da će u Kragujevcu krajem marta biti nastavljena proizvodnja „punta“, odnosno „Zastave 10“, ali se zbog aktuelne krize ne zna tačno koliko će se vozila proizvoditi. Kako navodi „Danas“ u Fijatu tvrde da bi se proizvodnja mogla meriti desetinama hiljada automobila godišnje, ukoliko bi Srbija postigla dogovor o bescarinskom izvozu u Rusiju i Ukrajinu. Naravno – ukoliko se postigne takav sporazum, a ako ne, i sadašnjih 7 000 vozila će biti dovoljno, jer u „Fijatu“ kažu da ne žele zalihe.

Ove informacije, nažalost, ponovo potvrđuju da građani Srbije od „Fijata“ umesto konkretnih poteza dobijaju samo obećanja. Zanimljivo je ipak primetiti da naš Godo ipak nije tako apstraktan kao kod Beketa, već i da uzima aktivno učešće u drami, naravno na svoju korist. Naime automobili koji će se prema najavama, od marta proizvoditi u Kragujevcu, neće nositi oznake „Zastave 10“, već „Punto 188“. Međutim, „Zastava“ je „Fijatu“ pre tri godine platila tri miliona evra na ime licence za proizvodnju „Zastave 10“, i između ostalog prodala deo svoje imovine da bi nabavila novu opremu. Novim ugovorom o proizvodnji „punta 188“, „Fijat“ nema nikakvu obavezu da novac za licencu vrati.

Sve u svemu, u najnovijoj srpskoj izvedbi Beketove drame, italijanski Godo je uspeo da naplati čak i svoje kratko prisustvo, dok su domaći Vladimiri i Estragoni zaustavili proizvodnju starih modela, uklonili staru opremu i ispraznili fabričke pogone. Sada sledi čekanje.

Na kraju, podsetimo se opet šta „Maštarije“, kažu – „ova drama predstavlja apsurd, presipanje iz šupljeg u prazno, veliku prazninu i rupu u samim likovima.“