„Bunjevačko pitanje“ i ćirilica kao crvena marama

Za odnose Hrvatske i Srbije može se reći da nikada nisu bili normalni niti ima mnogo nade – bez obzira na puste priče srpskih i hrvatskih političara o njihovom poboljšanju – da će takvi jednoga dana i postati, dovoljan je i neznatan povod da se pokaže pravo stanje stvari. Tako je i postupak koji, valjda, nigde na svetu ne bi bio loše shvaćen, poklon predsednika Nikolića bunjevačkim đacima, zvanična Hrvatska dočekala sa ogorčenjem i protestima. Nije ni ono neočekivano i neobjašnjivo - političari na vlasti moraju da se udvaraju biračima pošto su izbori sve bliže, i vode računa o raspoloženju mase. A ono je već godinama lako prepoznatljivo. Sve srpsko ili sve što dolazi iz Srbije za nju je ili podmukla smicalica ili neposredno zabijanje prsta u oko svakog iskrenog hrvatskog domoljuba.

Nedavno je predsednik Srbije Tomislav Nikolić odlučio da đacima bunjevačke nacionalnosti u mestima u kojima živi bunjevačka nacionalna manjina za izborni predmet “Bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture” pokloni knjige. Poklon kao poklon možda bi ostao i nezapažen da knjige nisu štampane srpskom ćirilicom. Đaci, njihovi roditelji i prosvetni radnici nisu protestovali, ali jesu državnici i političari iz Hrvatske.

Bilo bi prirodno da svi građani Srbije nauče i zvanično pismo države u kojoj žive, ali je ovaj postupak predsednika Nikolića predsednik Hrvatske Josipović (nažalost, i pravnik po zanimanju) shvatio kao nastavak politike “koja želi da asimilira Hrvate u Srbiji”. Kao što se i moglo očekivati, ovu kampanju protiv ćirilice (koju ne mogu ni da vide u Hrvatskoj, ali im smeta, eto, i u Srbiji) svojom izjavom obeležila i gospođa Ruža Tomašić, predsednica najekstremnije desničarske partije u Hrvatskoj - Hrvatske stranke prava dr Ante Starčević. Ona je ovako ocenila poklon predsednika Nikolića: “Riječ je o posljednjoj manifestaciji političkog uništenja (ni manje, ni više!) hrvatskog jezika i identiteta na tlu Vojvodine” (Koliko li su oni samo jaki kad može da ih ugrozi jedan udžbenik štampan ćirilicom?).

U svojoj izjavi za medije, predsednik Josipović zamerio je Tomislavu Nikoliću što je svojim poklonom pokušao da utiče na bunjevačke Hrvate. Na što je usledio odgovor srpskog predsednika da Bunjevci nisu ni Hrvati ni Srbi, nego “svoji”. Njegova izjava naišla je na odobravanje i poznatog pevača i kompozitora Zvonka Bogdana, Bunjevca, zadovoljnog što se njegovi sunarodnici smatraju autohtonom nacijom, a što će, opet, nema sumnje, izazvati namrštena lica u Zagrebu. 

Prošlost i poreklo Bunjevaca, koji danas žive u Bačkoj, u okolini Subotice i u Banatu, Baranji i Mađarskoj nisu dovoljno poznati, jer o njima nisu sačuvani pouzdani podaci. Mađarski pisci navode da su došli iz Hercegovine – preko Dalmacije, Bosne i Slavonije – a što se slaže i sa mišljenjem Vuka Karadžića da su se Bunjevci doselili iz predela oko reke Bune u Hercegovini i da su to “Srbi rimskoga zakona”, odnosno, katoličke vere. Kao Srbi katolici zabeleženi su i u tadašnjim vojnim dokumentima.

Njihov konačni dolazak u krajeve gde i sada žive dogodio se krajem 17. i početkom osamnaestog veka, dok je prva škola na jeziku Bunjevaca osnovana u Somboru 1717. godine.

Pre 45 godina subotički advokat Alba Kuntić, i sam poreklom Bunjevac, objavio je u sopstvenom izdanju knjigu od preko 450 strana kojom je dokazivao da su Bunjevci pokatoličeni Srbi. I u vreme pojavljivanja ove knjige, kao i obično, Srbi su bili najveći i najopasniji šovinisti na Balkanskom poluostrvu, te o tvrđenjima Albe Kuntića nije ni mogla da se povede ozbiljna rasprava, već su se o njima izjašnjavali i osuđivali ih razni partijski viši i niži aparatčici. Oni je verovatno nisu ni pročitali, ali su ipak znali da ona može da naruši bratstvo i jedinstvo naših naroda i narodnosti i da je veoma opasna upravo zbog toga.

Uostalom, nije se smelo dozvoliti da se izmeni odluka koju je još 14. maja 1945 doneo Glavni narodnooslobodilački odbor Vojvodine - da se pripadnici Bunjevačke etničke grupe mogu izjašnjavati samo kao Hrvati. “Kako bunjevačke i šokačke narodnosti ne postoje, to vam se naređuje da sve Bunjevce i Šokce imadete tretirati isključivo kao Hrvate, bez obzira na njihovu izjavu”. I time je sve bilo rešeno.

A što se tiče protesta hrvatskih državnika i političara zbog poklona predsednika Nikolića bunjevačkim osnovcima, oni još nisu završeni već se nastavljaju i u Evropskom parlamentu. Od ove visoke ustanove Republika Hrvatska očekuje da će se založiti za odbranu kulturnog identiteta “bunjevačkih Hrvata” ugroženog srpskom ćirilicom.

Ima li uopšte kraja ovom ludilu ili će se njemu uskoro pridružiti i Evropski parlament?