Borba Srba na Brnjaku i Jarinju je borba svih nas

Prošlo je dva meseca od postavljanja barikada na prelazima Brnjak i Jarinje. Ljudi se na njima danonoćno smenjuju i čekaju rešenje. Njihova borba je teška, a oni uporni i hrabri. Okrenuti su zvaničnom Beogradu i nadaju se da neće poslužiti za trgovinu, da neće biti deo nagodbe tipa ''ako vi sever prepustite, mi ćemo reći datum početka pregovora o ulasku u EU''. Koliko će oni izdržati? Kako će se taj problem rešiti? Hoće li se još jedna bitka izgubiti zarad  ulaska Srbije u Evropsku uniju? Posmatrajući trenutno stanje, teško se može očekivati odgovor kojim ćemo biti zadovoljni, a navedena pitanja muče sve Srbe na Kosovu i Metohiji. Sve!

Iako niko od Srba koji žive u drugim delovima pokrajine nije nijednim protestnim okupljanjem javno podržao hrabar otpor svoje braće na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak, ne znači da ne prate situaciju i ne saosećaju sa njima. Svakodnevno se na ulici, kafiću, kancelarijama, u školama, ambulantama, bolnicama, mogu čuti komentari i reči podrške. Nije mi namera ikoga da pravdam, već da kažem da je sramota što se nismo okupili, velika sramota. Iz tih istih kafića, kancelarija, škola, ambulanti, bolnica trebalo je da se ljudi skupe i na ulici i javno izreknu ono što mesecima pričaju. A nije uvek bilo tako. Znali su meštani Štrpca i okoline, Kosovskog Pomoravlja, centralnog Kosova i Metohije i preostali Srbi u Metohiji da javno podrže svaku pravednu borbu kosovko-metohijskih Srba i osude svaku nepravdu nad njima. U etar je išao glas iz svih krajeva pokrajine, jer nevolja jednih bila je shvaćena kao nevolja svih.

Zašto se sada stvara slika u javnosti da borba Srba na Jarinju i Brnjaku nije borba i onih u Šilovu, na Brezovici, u Velikoj Hoči, Gračanici? Po koja poruka iznuđena pitanjima novinara od lokalnih političara da ''mi uvek podržavamo sve Srbe'' nije dovoljna. Od njih prosečan građanin očekuje da organizuju protestno okupljanje, da se javno kaže da podržavamo svaki njihov minut proveden na barikadama, da ponudimo svoju pomoć. Mi ćutimo. Naši predsednici opština, predsednici skupština opština, načelnici okruga, direktori mnogih institucija ćute a sa njima ćuti i narod. Pitam se da li je slučajno ili se radi po nečijim instrukcijama? Da li je neko nekome rekao da mu protest na pamet ne pada? Nešto tu jednostavno ne štima. Evo i zašto: povodom ubistva Aleksandra Putnika iz Velike Hoče u Gračanici je organizovan protest. Hvala Bogu zbog toga, bile su prve reči mnogih koji ovde žive, konačno ćemo se oglasiti. Čudno je bilo što je protest organizovan samo u Gračanici, jer su se u dosadašnjoj praksi protesti uvek organizovali i u drugim mestima i to u isto vreme, ali došli smo na to da kažemo bolje igde nego nigde.

Od ranog jutra svi mediji su najavljivali protest, a potom i dali pristojnu minutažu u svojim informativnim emisijama. Više nego solidan broj ljudi prošetao je glavnom ulicom do manastira Gračanica gde je paljenjem sveća odat pomen ubijenom Aleksandru. Nije bilo nikakvih govora, nikakve iščitane osude već su nas organizatori pozvali da pročitamo poruke na transparentima ''jer one sve govore''. Te iste poruke su mnogi primetili još na početku protesta, a jedna od njih je posebno bola oči. Bila je upućena „predsednici tzv. države Kosovo“ Atifeti Jahjaga pitanjem ''Srbe ubijaju, zar ne''. Zanimljivo je i da su bile ispisane na engleskom. Nijedna parola nije bila ispisana na srpskom jeziku, nijedna. Šta to znači? Zašto smo se obratili predsednici neke države koju ne priznajemo?  

Glavni organizatori protesta, rukovodioci Doma zdravlja u Gračanici, pored toga što rukovode važnom srpskom institucijom, sede u takozvanom "parlamentu Kosova", pa ako je njima dotična "predsednica", velikoj većini nas nije. Pitam se jesmo li organizovali protest samo zato što je ubijeni Aleksandar Putnik iz Velike Hoče, odnosno iz dela južne srpske pokrajine ispod reke Ibar? Je li poruka Jahjagi bila nekakav eksperiment? Znači li to da ćemo od sada na Kosovu i Metohiji muke i nevolje Srba podeliti na one koje nas se tiču i one koje nas se ne tiču?

Bez ikakve namere da mučki zločin (zlo)upotrebim  onako kako ne treba, pitam zašto se nismo ulicama Gračanice, Šilova, Štrpca, prošetali i poneli parole podrške Srbima na administrativnim prelazima kao što smo radili pre samo par godina? Još nije kasno da to uradimo. Zanimljivo je da su predstavnici države Srbije na ovim prostorima iz različitih parlamentarnih stranaka, i iz pozicije i iz opozicije, i da su svi zajedno u mišijoj rupi kada je okupljanje ljudi povodom pružanja podrške ljudima na barikadama. Nema ih, ne vide se, ne čuju se! To je ono što mnogima od nas koji ovde žive ne štima. Prema onome što gledamo na terenu, smišljeno se neke stvari poturaju narodu i hoćemo da kažemo da ih prepoznajemo. Prepoznajemo igru i pitamo se šta nas čeka na sledećem nivou?