Aerodrom Uljanovsk – ulog za sporazum Rusije i SAD

Odnosi Rusije i SAD poslednjih godina nisu se mogli nazvati srdačnim, a pitanje raketnog štita NATO u Evropi bilo je jedan od glavnih kamena spoticanja. Nedavni izbori za predsednika Rusije i veto Rusije i Kine u UN povodom sukoba u Siriji izazvali su žučne reakcije i Moskve i Vašingtona, da se u pojedinim trenucima laicima činilo da se dve sile ponovo vraćaju na vremena hladnog rata. Otvoreni problemi ipak nisu sprečavali saradnju u brojnim oblastima i povremeni dijalog najviših predstavnika dve države, poput nedavnog susreta Dmitrija Medvedeva sa Barakom Obamom u okviru samita u Seulu, inače četvrtim susretom na marginama velikih događaja.

Iako nikakav pomak po pitanju glavnog problema, odnosno raketnog štita, nije postignut, oba predsednika su ostavila otvoren prostor za dalji dijalog. Novinarima u Seulu Obama je sutradan razjasnio da sporazum s Moskvom može da reši samo ako dobije dvopartijsku podršku. Trenutne okolnosti, kada u SAD predstoje predsednički izbori, svakako da nisu pogodni za krupne odluke i rešavanje krupnih problema u uzajamnim odnosima, ali izjave Medvedeva i Obame sugerišu da dvema silama međusobni konflikt i obnavljanje hladnog rata nisu u interesu, posebno ne Rusiji kojoj predstoji velika modernizacija armije i razvoj privrede usmerene na visoku tehnologiju. Ukoliko pobedi Obama, može se očekivati da će dve države pokušati da nađu načina da usklade interese, a vrlo značajan signal u tom pravcu će biti i predstojeći susret Obame i Putina u Kemp Dejvidu, planiran za kraj maja. Na dnevnom redu samita biće dalje smanjenje nuklearnih arsenala i pitanja protivraketne odbrane. Kako piše Glas Rusije, i pored toga što Moskva pretnju shvata kao realnu, „nije nije činjenica da će u Kemp-Dejvidu Moskva i Vašington ući u klinč povodom tematike razoružanja“.

Konfrontacija, kako kaže Glas Rusije, nije potrebna nikome, a Obama i Putin su se 10. marta dogovorili u telefonskom razgovoru da će „propagandne trikove predizbornih kampanja ostaviti van razmatranja“. Sa svoje strane, Rusija je već učinila ogroman iskorak u pravcu učvršćivanja saradnje sa SAD, time što je snagama SAD i NATO, pored koridora kroz Rusiju prema Avganistanu koji funkcioniše već četiri godine, ponudila na korišćenje i aerodrom Vostočni, kod Uljanovska, jedan od najvećih vojnih aerodroma Rusije koji je u stanju da prihvati i najveće vrste aviona. NATO je u Avganistanu već duže vreme u logističkom škripcu, pošto je u novembru 2011. Pakistan uskratio kopneni prolaz za snabdevanje trupa, posle brojnih bombardovanja civila. Kirgistan, u kome SAD imaju u zakupu bazu Manas, blizu Biškeka, zatražio je nedavno da se baza koristi isključivo u civilne svrhe, zbog bojazni Biškeka da i sam ne postane žrtva odmazde. U takvim okolnostima, aerodrom Vastočni, koji bi omogućio ne samo prevoz opreme i mašina, već takođe personala i ljudstva bi bio moćan oslonac Amerike i NATO, kojima bi ostvario i do 20 -30 000 letova godišnje. 

Formalno, ovaj predlog bi trebalo da odobri Duma, što najverovatnije neće biti problem, a ova ponuda, s obzirom na to da je predsednička kampanja u Rusiji bila puna antiameričke retorike, ,objašnjena je ruskoj javnosti geostrateškim interesom Rusije i velikom zaradom koje će imati aerodrom i lokalna blagajna, kao i drugim koristima. Ruski zvaničnici, poput Sergeja Lavrova takođe se trude da demantuju optužbe da će se aerodrom pretvoriti u NATO bazu, naglašavajući da pomoć Atlantskom savezu polazi od ruskih interesa. Rusija strahuje da će ona u slučaju neuspeha NATO u Avganistanu na kraju suočiti s visoko podignutim talasom islamskog radikalizma širom centralne Azije, i stoga po rečima Lavrova, NATO pre povlačenja treba da ostvari uspeh i osigura da Avganistanci budu u stanju da brane svoju zemlju i garantuju prihvatljiv nivo bezbednosti. 

Nakon povratka u Kremlj, Putin će morati da pregovara o nizu pitanja sa SAD i NATO, a aerodrom Uljanovsk-Vostočni će svakako biti jak adut. Međutim, kako komentarišu pojedini ruski analitičari, rizik ove ponude može međutim biti vrlo velik. Prevoz NATO aviona, osoblja i tovara može otkriti ruske vojne kapacitete potencijalnom neprijatelju, i takođe negativno uticati na vojnu i tehničku saradnju Rusije sa zemljama koje nisu naklonjene Zapadu ili onima koje Rusiju smatraju saveznikom u borbi protiv zapadnih sila. Ulog i želja Rusije za sporazumom sa SAD su očigledno veliki, a naredni period će pokazati da li ista želja postoji i na drugoj strani.