Сучена са координисаном акцијом споља и изнутра, нова влада Србије ће зато, поред осталих, у свом мандату имати још један веома тежак задатак - одазвати се на захтеве за аутономијом, који су ипак превише гласни и превише трају да би били игнорисани, а не угрозити даљи опстанак земље и не ризиковати  њено даље распарчавање.

Испада да је у очима многих медија (симптоматично, у томе су предњачили „Блиц“ и „24 сата“) Александар Стојановић одједном постао „проказана“ личност па као да је самим тим дата дозвола да му се траже „длаке у јајету“ и да се оне онда представљају као „недопустиве грешке“.

Идеја водиља уругвајског закона је да се профит од наркотика отме из руку криминалаца, а о огромној количини новца која кружи у нарко бизнису сведочи и то да у овој земљи, која има само 3,3 милиона становника, грађани на марихуану годишње потроше око 750 милиона долара.

За грађане Србије свакако би било посебно занимљиво да сазнају колико су на истом звању у УН имали и потрошили Лазар Мојсов и Срђан Керим,  засад једини који су на та места стигли из некадашње Југославије.

Околности се у Србији брзо мењају, па је Јеремић од изборног адута ДС постао проблем, а његове будуће активности прете да додатно дискредитују ову странку, чији опстанак или неопстанак на власти очигледно зависи само од подршке Запада. 

Хилари Клинтон и њени изасланици су забринути да се Томислав Николић и нова влада не пробуде у “национално оријентисаној стварности” која би требало истински да тежи остваривању виталних националних интереса Србије. 

Стварање Сједињених држава Европе предвиђа увођење банкарске, фискалне, економске и политичке уније са много већим овлашћењима у контроли националних буџета, али и кораке који подразумевају постепено губљење државног суверенитета у буџетској, фискалној, социјалној, пензионој и радној политици.

Суштина мог предлога је да певамо песмицу која ће охрабрити политику немачке владе и дати јој аргументе да неки са стране виде њену политику исправном. Наравно, као и сви паметни извођачи, песмица неће бити бесплатна. 

Искуство земаља са привредом у транзицији нам говори да ће и Србија једног дана напустити политику и програме Вашингтонског консензуса, само је питање када и колику цену ће платити Србија и српски народ.

Домаћини првенства уверавају да ће бити способни да догађаје држе под контролом, али у исто време, у већини западноевропских медија насиље је оживело стари стереотип истока Европе као насилног, расистичког, антисемитског.