У односу на првостепену пресуду, и у једној и у другој држави реаговало се друкчије. Априла 2011. јавност у Србији била је задовољна што се правда, иако спора, ипак показала као достижна, док је у Хрватској била згранута и огорчена јер – „правде нема“. 

Писац сентандрејских графита свакако није много размишљао о томе које му од значења речи четник највише одговара, већ је, следећи примере из већине бивших југословенских република, закључио да је четник синоним за Србина.

Док се јавност замајава лицитирањем да ли ће Вучић („држава“) надјачати Мишковића, или обрнуто, да ли ће премијер смрсити конце вицепремијеру, или председник обојици, ко је од кога угроженији и ко је главни у БИЈИ и МУП-у, сви они раде на даљој предаји и „легализацији“ косовске независности.

Да је заиста демократа какав жели да се прикаже, сачекао би крај свог председничког мандата након чега се не би кандидовао и испоштовао Устав и праксу у демократском свету. Уместо тога, он је „скратио мандат“, кандидовао се и трећи пут, и испао двоструки губитник. 

Људи који раде у БИА, полицији и тужилаштву не разликују се од људи који раде у српском фудбалу. Од њих не можемо очекивати да то ураде. Пошто БИА, полиција и тужилаштво нису у стању да реше проблеме у фудбалском савезу, како од њих очекивати да реше проблеме у приватизацији?

Суочена са оштрим стартом Брисела, који очигледно жели да и испровоцира српску владу и председника да се одреде према проблему Косова, нова власт се зато нашла у веома незгодној позицији, јер би признањем да је политика и Косово и ЕУ дефинитивно сахрањена преузела на себе огроман терет.

Венецуелански председник је саопштио да му је потребно 30 година на челу земље како би спровео свој вид социјализма, али је питање да ли ће му их Венецуела дати. Чавесова политика је дубоко поделила друштво, а подршка међу грађанима ипак слаби.

Србија јесте на ивици банкрота, за који су умногоме заслужни кадрови попут Млађана Динкића и сличних гуруа који су привреду гурнули у амбис, а сада ти исти објављују да је држава успела да се још задужи. Ипак, упркос покушају да се то представи као успех, и лаицима је јасно да продаја државних обвезноца представља најгори вид задуживања.

Уведен је систем који региструје улазак путника, али не и њихов излазак! Имамо аутоматику која не може да нам презентује чак ни елементарни податак о томе да ли је неко возило полупразно или препуно.